Србија и Балкан
Преваре са изборним листама: Како можете да проверите да ли је неко злоупотребио ваш потпис?
У финишу изборне кампање пљуште оптужбе да су поједини потписи подршке бирача за изборне листе фалсификовани, па се поставља питање како може да се провери да ли је неко злоупотребио њихов потпис
Републичка изборна комисија ради даноноћно како би се проверио дословно сваки папир предат за предстојеће изборе који се одржавају 17. децембра.
Подносилац парламентарне изборне листе мора да достави списак од најмање 10.000 потписа бирача, при чему наводи име и презиме, ЈМБГ и потпис бирача.
Такође, бирач потписује и изјаву о подршци где се наводи да је идентитет подносиоца исправе утврђен увидом у неки лични документ, при чему је потребно навести назив документа, број, датум кад је издат и ко га је издао. Све ове изјаве, али и сам списак мора да овери нотар.
Дакле, свака злоупотреба потписа бирача је заправо организована криминална акција у којој је потребно да учествују подносиоци листе, неко ко има ваше личне податке, као и нотар који својим печатом стоји иза тога да су подаци тачни.
РИК има могућност да утврди правно ваљане потписе и оне који су сумњиви. За оне потписе који су сумњиви, изборна листа има рок од 48 сати да достави правно ваљане потписе и отклони недостатке.
Тужилаштво увек буде обавештено и оно даље истражује све сумње на могуће малверзације.
Грађани могу да се обрате на две адресе
Постоје две кровне институције код којих се налази сва документација која се предаје приликом подношења својих листа - надлежна изборна комисија и Министарство државне управе и локалне самоуправе.
Носиоци листе у писаној али и електронској форми достављају изборним комисијама потписе подршке. Истог тренутка потписи који су у електронској форми достављају се и Министарству локалне управе и самоуправе.
Министарство потом проверава да ли су лица уписана у бирачки списак, да ли су погрешни матични бројеви, да ли су лица умрла, подржала неку другу листу или више од две или три листе, као и да ли су можда исту листу подржала више пута.
РИК потом добије извештај Министарства о свакој листи а који садржи информације о свим тим могућим нерегуларностима.
"Грађани дакле имају две институције којима могу да се обрате да провере да ли је њихов потпис можда злоупотребљен, а то су надлежно министарство или изборна комисија", каже Маја Митић, чланица РИК-а испред Покрета Двери.
Законом о јединственом бирачком списку прописано је да Министарство надлежно за послове управе преко управне инспекције надзире ажурирање бирачког списка и вршење других послова који су према овом закону поверени општинским, односно градским управама, па се заинтересовани грађани могу представком обратити овој инспекцији у циљу обезбеђивања законитости поступања свих актера у изборном процесу.
Повереник за информације од јавног значаја и података о личности Милан Мариновић огласио се саопштењем и рекао да он није адреса на коју могу да се обрате они који сумњају да су им потписи фалсификовани.
"Сваки грађанин који сумња да је дошло до фалсификовања његовог потписа може поднети кривичну пријаву надлежном тужилаштву, те Повереник нема овлашћења да подноси појединачне кривичне пријаве у име грађана", наводи Мариновић.
Један од кандидата за посланике са листе "МИ - Глас из народа, проф. др Бранимир Несторовић" аналитичар и колумниста РТ Балкана Александар Павић каже да су више од 24 сата чекали да им буде одобрена листа за парламентарне и градске изборе.
Према речима члана ГИК-а Зорана Алимпића, документација ове листе била је вероватно најпомније прегледана документација у историји избора у Београду.
"Сатима смо прегледали сваки потпис. Већину потписа за ову листу оверили су нотари. Нисмо пронашли ни један фалсификат нити неправилност и ова листа је једногласно проглашена као листа број 13", каже Алимпић.
Павић потврђује да су се и током прикупљања потписа суочавали са разним опструкцијама.
