Србија и Балкан
РТ Балкан изборни специјал (3. ДЕО): Да ли сте за увођење санкција Русији?
У сусрет изборима који ће бити одржани 17. децембра РТ Балкан је од представника најважнијих листа покушао да добије одговоре о свим важним политичким питањима
Предизборна кампања у Србији улази у завршницу, а до сада су је обележиле стандардне међусобне оптужбе опозиције и власти, неочекиване нове поделе међу прозападном опозицијом као и варнице у оквиру владајуће коалиције, па чак и еротски снимак једног од опозиционих политичара.
Због таквих дешавања, ставови странака о важним политичким питањима пали су у други план.
Данашње питање за представнике странака гласи: Да ли сте за усклађивање спољне политике Србије са ЕУ у погледу увођења санкција Русији?
Никако нисам за увођење санкција Русији, каже за РТ Балкан функционер Српске напредне странке (СНС) Владимир Ђукановић
"Мишљења сам да ће земље Европске уније лагано почети у неком моменту да попуштају са тим. Мислим да смо најважнији удар притисака издржали, једина смо земља у Европи која није увела санкције Руској Федерацији и тако ће остати", напомиње Ђукановић.
Социјалистичка партија Србије је против увођења санкција Русији. Због одступања од овог става, кадар коалиције СПС-а и Јединствене Србије Раде Баста смењен је са места министра и искључен из партије.
Лидер СПС-а Ивица Дачић изјавио је да је неувођење санкција Русији принципијелни став који је Србија утврдила, посебно што је и сама имала негативно искуство.
Казао је да је смањен обим спољнотрговинске размене Србије и Русије, док је, напомиње, у неким западним земљама које су увеле санкције – повећан.
"Многе западне земље нису коректне према Србији јер су, по извештајима, повећале трговинску размену са Русијом у време санкција", рекао је Дачић својевремено.
Усклађивање спољне политике европских држава са Бриселом представља један од генератора незадовољства европских народа и кризе у ЕУ, оцењује лидерка Српске странке Заветници Милица Ђурђевић Стаменковски, у име коалиције с Дверима Национално окупљање.
"Србија није чланица ЕУ и нема обавезу да спроводи наредбе Брисела на тему санкција. Нажалост, режим СНС-СПС протеклих година на захтев ЕУ увела је санкције и репресивне мере низу пријатељских земаља које нису признале независност Косова, као што су рецимо Белорусија, Сирија, Куба, Мјанмар и Конго. То је супротно српским државним, националним и економским интересима", напомиње наша саговорница.
Додаје да ће коалиција коју представља, ако буде власт, укинути све санкције наведеним земљама.
"Национално окупљање је најчвршћа гаранција да Србија после избора неће уводити санкције ниједној земљи, нарочито не стратешким савезницима као што је Руска Федерација", каже Ђурђевић Стаменковски.
Представници листе "Србија против насиља" нису хтели да одговоре на питања РТ Балкана.
Први на листи Радомир Лазовић изјавио је да се "Србија против насиља" залаже за усклађивање спољне политике са ЕУ, што подразумева увођење санкција Русији. И функционерка ССП-а Мариника Тепић потврдила је да је то став ове предизборне коалиције.
"Ми смо сматрали да бар делимичне санкције треба да буду уведене, али да се санкције односе на доносиоце одлука у Русији", рекла је Тепић.
Свој став о санкцијама Русији странке које чине овај савез измениле су након избора одржаних у априлу 2022. године. Тада су, пре гласања, били противници санкција, да би након избора позвали на увођење мера Русији.
Лидер Странке слободе и правде Драган Ђилас изјавио је тада да је увођење санкција Русији национални интерес Србије, те да ће у супротном остати изолована у Европи.
Коалиција НАДА коју чине Нови ДСС и ПОКС су против било каквих санкција Русији, невезано за наше односе према ЕУ, каже за РТ Балкан шеф кабинета лидера Новог ДСС-а Здравко Веселинов.
"Србија је и сама била жртва санкција и врло добро зна шта то значи и колико погађа, пре свега обичне људе и децу. Наша коалиција ће се залагати да Србија никад не уведе санкције Русији", напомиње наш саговорник.
Додаје да је Руска Федерација наш савезник у много домена и нема притиска који то може променити. Истиче да је могућност да ЕУ Србији уведе санкције, јер нећемо да уведемо санкције Русији, равна нули.
"Ни економски аргумент да треба да уведемо санкције Русији не стоји, јер капитал бежи из земаља ЕУ где је гас јако скуп. Страни инвеститори би отишли одавде када бисмо увели санкције Русији, јер би им овде скочила цена гаса након тога. Евентуалним увођењем санкција Русији изгубили бисмо подршку Москве у УН по питању Косова и Метохије, наше јужне покрајине", закључује Веселинов.
Увођење санкција Русији не долази у обзир, каже један од кандидата за посланике са листе "МИ - Глас из народа, проф. др Бранимир Несторовић" аналитичар Александар Павић.
"То би био акт самоубиства и самоуништења, пут ка трајном губитку националног самопоштовања. Удовољити непријатељу тако што бисмо окренули леђа пријатељу – то не само да нема логику него је и нечасно", изричит је Павић у изјави за РТ Балкан.
Упитао је како нас је то ЕУ задужила и чиме, наводећи да нам водеће силе ЕУ отимају територију и подржавају и подстичу етничко чишћење Срба са КиМ – на исти начин на који су то подржале у БЈР Хрватској и на територији Федерације БиХ.
"Или као што непрестано подржавају сузбијање српског фактора у Црној Гори? Да ли због свега тога треба да окренемо леђа историјским савезницима, с којим делимо етничке, лингвистичке, верске и културне корене? Да заборавимо руски вето на британску резолуцију о Сребреници у СБ УН? Да заборавимо непрекидну и принципијелну руску подршку територијалном интегритету Србије и руску подршку Републици Српској", поставља питања Павић.
Напомиње да, чак и кад бисмо "којим случајем савили кичму и увели санкције Русији зарад тобожњих евроинтеграција" – опет не бисмо имали гаранције да ћемо икада бити примљени у ЕУ, јер нису у стању да нам то гарантују, поготово јер су све више опхрвани сопственим проблемима, најпре изазваним вазалним односом према САД и сулудом подршком Украјини против Русије.
"А сада имамо и најновију иницијативу Европског савета – да се у приступно поглавље 35 угради клаузула о прихватању фактичког признања КиМ као услов за евентуални пријем у ЕУ. Значи – ми бисмо уводили санкције пријатељској Русији у замену за трајно одрицање од КиМ. Дупли губитак. Ко нормалан би тако нешто могао да прихвати", каже Павић.
Народна странка има принципијелну позицију по питању санкција – Србија не би требало да уводи санкције ниједној држави на свету, осим оних санкција које усвоји Савет безбедности УН, каже лидер ове партије Вук Јеремић.
"Ми тај став нећемо мењати после избора, као што је то учинила главна странка прозападне опозиције, Странка слободе и правде Драгана Ђиласа, која се пре претходних избора противила увођењу санкција Русији, а онда после избора 'променила плочу'", каже саговорник РТ Балкана.
Јеремић сматра да је добро што Србија до сада није увела санкције Русији и оцењује да је то резултат успешне дипломатске тактике Београда у последњих годину и по дана.
"Народна странка, међутим, верује да неувођење санкција мора постати стратешко опредељење Србије. Ми се залажемо да Србија буде политички неутрална у односу на ривалитете и сукобе великих сила у 21. веку, што подразумева и да никоме не уводи санкције. Таква политика би требало да буде усвојена у Скупштини Србије и да постане обавезујућа за извршну власт", напомиње Јеремић.
Став Српске радикалне странке је недвосмислен – Србија Руској Федерацији никада и ни под којим условима не сме увести санкције, каже за РТ Балкан функционерка СРС-а Вјерица Радета.
"Не зато што би такве санкције нанеле штету Русији већ због тога што би то значило сврставање на страну руских непријатеља и што се то пријатељима не ради. Иначе смо против увођења санкција било којој држави јер су такве санкције иживљавање и одмазда чиновника Европске уније према народу државе којој се уводе санкције", напомиње Радета.
Покрет социјалиста става је да, као земља која још није преболела последице неоснованих и неправедних санкција које је трпела деведесетих година прошлог века, никада и ни под којим условима не треба да уводимо санкције Русији, каже за РТ Балкан посланик ове странке Ђорђе Комленски.
Напомиње да би увођење санкција било у супротности са стратешким и националним интересима Републике Србије.
"Са друге стране ЕУ одавно нема своју политику, већ је пуки извршилац диктата који јој долази преко океана. Србија ипак тражи за разлику од доброг дела земаља ЕУ да остане суверена земља која ће одлучивати о сопственој будућности", закључује Комленски.
У понедељак у наставку изборног специјала сазнаћете шта су странке одговориле на питање: Да ли подржавате борбу Милорада Додика за одбрану Републике Српске?
