Истина о Јасеновцу на архивским снимцима и у матичним књигама

Када би тимови стручњака кренули археолошки да истражују подручје Јасеновца и Доње Градине, као што то од Хрватске и тражи Међународна алијанса за сећање на Холокауст ИХРА, открили би мноштво трагова некадашњег усташког логора, али и неексхумираних масовних гробница, тврди за "Вечерње новости" историчар Горан Хутинец са одсека за историју загребачког Филозофског факултета.

Хутинец је 2019. године, у архиву Националне збирке ваздушних фотографија у Единбургу пронашао фотографије урађене из ваздуха пред крај рата, када је Јасеновац прелетала средоземна савезничка ескадрила  за ваздушно извиђање.

Ови снимци показују да су масовне гробнице постојале на подручју Градине, са друге стране Саве.

Нови захтев Загребу: Истражити подручје Јасеновца и неексхумиране гробнице

На снимцима се види и ромско гробље, али и сви објекти у склопу логора који су касније, када су усташе решиле да се повуку, срушени и уништени.

Амерички пилот 15. извиђачке ескадриле у јануару 1945. године снимио је успут и логор, иако савезници тада нису знали да је у питању логор и монструозно губилиште. На исти начин, пре тога је случајно снимљен и логор у Аушвицу.

Месец дана пошто су снимци настали, усташе су прекопале део гробница, извадиле посмртне остатке жртава и затрпале та места. Циљ је био да се убију сви затвореници који су се, у јануару 1945. године, нашли ту, а да се сам логор сруши и запали. Делимично су у томе и успели, јер срушена је главна зграда, а на подручју Градине су биле масовне ликвидације логораша, превасходно Срба, Јевреја и Рома.

У гробницама у којима су уништавани и паљени докази, према речима др Хутинеца, сигурно су остали пепео и фрагменти остатака.

"Усташе нису стигле све да униште, и сугурно се и у Доњој Градини свашта може открити. Током шездесетих година прошлог века, истражен је само један одсто терена. Сондирање је извршено на више места, а тамо где су детектоване кости је копано. Ископано је укупно 100 квадратних метара од 9.000 на колико се Градина простире, а са Уштицом има више од 10.000 квадрата" рекао је Хутинец.

Проблем је, међутим, према његовом мишљењу, то што се део некада јединственог комплекса сада налази у две државе. Јасеновац је у Хрватској, а Доња Градина је у Републици Српској, односно у БиХ која нема обавезу да поштује налог ИХРА.

ИХРА (чини је 35 земаља), која иначе тражи и да се подручје Меморијала кандидује за Унеско, дала је, наиме, Загребу задатак да изврши археолошка истраживања места некадашњег логора и егзекуције затвореника, иако тај налог не обавезује БиХ која није чланица ове алијансе.

Хутинец додаје да се више од половине трагова, односно масовних гробница налази баш у том делу некадашњег стратишта, али да је он скептичан да ће две земље на овом задатку сарађивати.

ИХРА је, иначе, затражила и да се званичним путем покуша доћи до података о рођењу и смрти жртава, што ће бити тешко изводљиво уколико се не промени хрватски закон о матичним књигама, по коме су подаци у њима заштићени 100 година од настанка.

То значи да историчари морају да чекају две деценије за оне који су рођени за време рата, односно, неку годину мање за оне који су рођени пред рат. А управо је у групи деце и младих, број жртава у НДХ највећа непознаница.

Један од највећих проблема је, наиме, идентификовати тадашњу децу, док је други проблем недостатак података о трансферима логораша.

Управо због свега тога никад неће бити могуће потпуно лоцирати све жртве, али је загребачки историчар убеђен да би у малим архивама могли постојати важни трагови, који би упоређени са исказима сведока после рата коначно довели до прецизнијих података.

Кустоси са Спомен-подручја Јасеновца почели су да раде виртуелну реконструкцију некадашњег изгледа логора, у чему ће користити и снимке откривене у единбуршком архиву.

"Деца Козаре", сценарио од кога застаје дах: Kрик до неба против зла НДХ

"На њима се тачно види где су биле масовне гробнице, како по удубљењима, тако и по разлици у вегетацији између тих подручја и  околине. Због великог броја људских остатака, мења се и хемијски састав тла, па се дешава да трава не расте истовремено као у околини. Такође на фотографијама из априла 1945. године види се и дим са ломача на којима су спаљивани лешеви, али и место православне цркве у Јасеновцу која је порушена да би се подигла гаража за моторизовану јединицу која је јурила одбегле логораше. Нетачне су тврдње да је највише логораша погинуло приликом савезничког бомбардовања, јер се на снимцима види и да бараке са логорашима за разлику од других зграда нису гађане", објашњава саговорник "Новости".

Он додаје и да је видљиво и како се прстен бункера и осматрачница ширио око места логора на око километар и по, те да би и на тим местима требало вршити ископавања.