Србија и Балкан
Црни биланс на српским путевима: Апел возачима – пажња увек мора да буде на највишем нивоу
Возач има право на накнаду, уколико се утврди да је одговорност за саобраћајну несрећу на надлежним службама које брину о путевима
У саобраћајним несрећама у Србији за 11 дана чак 12 људи изгубило је живот, а председник Комитета за безбедност саобраћаја Дамир Окановић објашњава да се незгоде дешавају због четири фактора.
"Саобраћајне незгоде се дешавају због људске грешке (то може бити грешка возача, сувозача, путника, пешака), због небезбедног пута, техничке неисправности возила или више силе, као на пример временских услова", наводи Окановић за РТ Балкан.
Када је у питању (не)пажња учесника у саобраћају, каже да се она не може градирати, већ да возач увек мора да има пуну пажњу – ни половичну, ни четврт пажње, ни 120 одсто пажње – пажња мора увек да постоји.
"Можете да усмерите пажњу на одређене ствари у зависности од ситуације, али када возачима саветујете повећану пажњу, то не значи апсолутно ништа. Када кажете да возачи због смањене пажње узрокују незгоде, то опет не значи ништа", додаје.
Он истиче да је "све још увек свеже" када је реч о несрећама које су се догодиле у претходним данима те да не можемо одмах да донесемо валидан закључак због чега је било толико жртава од почетка године.
Наш саговорник напомиње да је свака саобраћајна незгода прича за себе и шта је од ових фактора било кључно. "Ако је погрешио човек, ко је конкретно погрешио, не знамо да ли је алкохол, брзина, скретање пажње и слично", рекао је он.
Окановић напомиње да је оно што упада у очи у протеклом периоду проблем са путевима.
"Имали смо од почетка године одређене дане када је температура била у минусу и када се на коловозу стварала поледица, а затим и снег који је прелазио у лед на коловозу. Оно што је заиста забрињавајуће јесте понашање путара, ми смо већ навикли да се путари изненађују снегом у сред зиме. То је већ постало правило, а сад би нас изненадили ако се не би изненадили. Међутим, ове године на великом броју деоница путари су потпуно заказали. Није да није очишћен пут како треба, него није никако", каже Окановић.
Као пример наводи Улицу Тадеуша Кошћушка у центру Београда, између Калемегдана и Кнез Михајлове, где возила са зимским гумама не могу да се крећу.
"На ауто-путу А3 Београд, код граничног прелаза Батровци због снега на коловозу окренуо се камион, па је саобраћај сатима био блокиран. Оно што нарочито забрињава јесте да оног тренутка када пређете границу, да ли ћете у Хрватску, Румунију, Мађарску, имамо потпуно друго слику – путеве који су очишћени, нема ни леда ни снега", додаје Окановић.
Он напомиње да ово нису били озбиљни временски услови, да није нападало три метра снега, већ пет центиметара, према званичним подацима Републичког хидрометеоролошког завода.
"То је количина са којом путари врло лако могу да се изборе. Данас је температура доста отишла у минус, али у до јуче је минус на већини територије Србије ишао до максимално минус четири, пет. То се решава стандардним материјама за спречавање појаве леда. Нешто се ове сезоне посебно догодило са путарима, нису они бриљирали ни протеклих година, али ове сезоне не знам шта се и због чега дешава", наводи наш саговорник.
Он даље објашњава да оштећени има право на накнаду, уколико се утврди да је саобраћајна несрећа одговорност управљача путева.
Када је реч о саобраћајницама на такозваним државним путевима који су у надлежности Јавног предузећа "Путеви Србије", једини начин да се наплати штета је подношење тужбе надлежном суду, и у већини случајева судови досуђују оштећенима те износе. Ако су у питању локални путеви, односно путеви који припадају градовима и општинама, онда су ту процедуре шаренолике, зависе од града до града и од општине до општине.
Окановић напомиње да Град Београд има закључен уговор са осигуравајућом кућом, тако да се оштећени и њој могу обратити, а она ће исплатити штету уколико због небезбедног пута дође до саобраћајне несреће.
Зимске гуме обавезне
Окановић наглашава да када је реч о зимским гумама "нема дискусије".
"На возилима морају бити зимске гуме са дубином шаре од најмање четири милиметара. Уколико дође до незгоде, а испостави се да је она настала као последица непостојања зимских гума, онда осигуравајуће друштво исплаћује сву штету оштећенима као што је уобичајено, али због непостојања одговарајућих зимских гума возило се третира као технички неисправно. Зато се власнику возила упућује регресни захтев, односно захтев да све оно што је осигурање исплатило оштећеном возач врати осигуравајућем друштву", објашњава Окановић.
Према његовим речима, не постоји прилагођена брзина кретања возила када постоји лед, "то вам неће рећи ни професори саобраћајног факултета који су највећи ауторитет у тој области, јер та брзина просто не постоји".
"До проклизавања не мора да дође када се возило креће 50 километара на час, а може да дође са 10 километара на сат. То зависи од много фактора, и у принципу једино што возач може да уради је да вози мањом брзином, да уколико дође до клизања, последице буду што мање. Управо је то разлог зашто важећи прописи путарима налажу да морају да спрече формирање леда, зато што ни најбољи возач на свету не може да исконтролише возило у одређеним ситуацијама када наиђе на лед", додаје Окановић.
Када је у питању одстојање, каже да оно мора бити много веће него у условима сувог коловоза, "а неки аутори препоручују да оно буде једнако брзини – ако се крећете брзином од 100 км/ч, онда би требало да држите растојање од 100 метара од возила које се креће испред вас".
