Србија и Балкан
Вређање Републике Српске за Уставни суд БиХ је у складу са уставом
Уставни суд је то одлучио разматрајући захтев заменика председавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Дениса Звиздића и 14 посланика Парламентарне скупштине БиХ
Уставни суд БиХ, у коме нема српских судија, саопштио је да је утврдио да члан 280а. Кривичног законика Републике Српске (РС), који говори о повреди угледа Републике Српске и њених народа, није у складу са Уставом БиХ и чланом 10. Европске конвенције.
Уставни суд је то одлучио разматрајући захтев заменика председавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Дениса Звиздића и 14 посланика Парламентарне скупштине БиХ.
Члан 280а. Кривичног законика РС говори о кажњавању лица која РС називају агресорском и геноцидном творевином, омаловажавају њен грб, заставу и химну или желе да промене њено уставно уређење и територијалну целовитост.
У погледу оцене уставности члана 280а. крњи Уставни суд је, између осталог, сматрао да обим дела која се могу сматрати кажњивим у складу са чланом 280а. оспореног закона (Повреда угледа Републике Српске и њених народа) доводи у питање пропорционалност мешања кроз кривичне санкције.
Осим тога, Уставни суд је приметио да кривично дело из цитираног члана, за које је прописана казна затвора, оставља могућност примене мера прописаних Законом о кривичном поступку за осигурање присуства оптуженог лица и успешно вођење кривичног поступка, односно могућност да се оптуженом одреди и притвор, што додатно потврђује одвраћајући учинак члана 280а.
Предвиђене казне се крећу од три године затвора за оног ко увреди химну, грб, заставу или амблем РС, пет за оног ко РС означи као агресорску или геноцидну творевину, десет за лице које учини наведена дела а запослено је у јавним институција, односно 15 за довођење у питања територијалне целовитости РС.
Уставни суд је закључио да члан 280а. није пропорционалан циљевима због којих је донесен и да такво мешање у слободу изражавања није "неопходно у демократском друштву", наведено је у саопштењу тог суда.
Разматрајући чл. 208а, 208б, 208в, 208г, 208д. и 208ђ. суд је указао да то што је клевета, након дужег периода, поново прописана као кривично дело није само по себи противно Уставу БиХ или Европској конвенцији.
Међутим, Уставни суд БиХ је сматрао нужним и да укаже да, иако није оценио неуставним наведене одредбе, надлежни органи у Републици Српској треба да поступају с посебном пажњом у случају кривичног прогона за дела прописана овим члановима, а нарочито да воде рачуна да оспорене одредбе примењују у складу са стандардима утврђеним дугогодишњом праксом Европског, али и Уставног суда, те нагласио да би надлежни органи требали да, колико је то могуће, избегавају коришћење правних лекова који би могли одвратити грађане, посебно новинаре, од изношења критичког мишљења о питањима од јавног интереса због страха од кривичних и других санкција.
Уставни суд је закључио да су чл. 208а, 208б, 208в, 208г, 208д. и 208ђ Кривичног законика Републике Српске у складу са Уставом БиХ и чланом 10. Европске конвенције.
Председник Републике Српске Милорад Додик је изјавио раније да не важе одлуке Уставног суда БиХ у овом саставу у Српској и да ће Српска забранити и деловање Суда и Тужилаштва БиХ на свом простору ако дођу органи тих институција да их спроводе, подсећа Срна.
Уставни суд БиХ је на ванредној седници 19. јуна прошле године променио правила која му сада омогућавају да ради без српских судија.
Још 2022. мандат је истекао Миодрагу Симовићу, а једини преостали судија Србин Златко Кнежевић и званично је, на сопствени захтев, почетком ове године отишао у превремену пензију.
Од 3. јануара у Уставном суду БиХ остало је двоје бошњачких и један хрватских судија, као и Албанац, држављанка Швајцарске и Немица, које је изабрао Европски суд за људска права.
