Tалас претњи бомбама потреса Европу: Авиони принудно слећу, ловци полећу – шта знамо до сада?

Авио-компаније широм Европе суочиле су се данас са новим таласом претњи бомбама, другим ове недеље, због чега су поједини авиони били принуђени да непланирано слете, док су друге пратили борбени ловци.

Иако се ниједна од претњи до сада није показала као стварна, стручњаци за ваздухопловну безбедност упозоравају да су њихова привидна координација и временска подударност неуобичајене, преноси Ројтерс.

Нико није преузео одговорност, а надлежни органи нису саопштили ко би могао да стоји иза претњи.

Како су упућене претње?

Ер Србија: Авион на лету Београд-Москва се враћа у Београд

Претње бомбама најчешће стижу авио-компанијама, аеродромима или надлежним органима путем анонимних имејлова или телефонских позива, у којима се тврди да се у авиону налази експлозивна направа.

Представник аеродрома у Прагу потврдио је за Си-Ен-Ен да је тај аеродром у четвртак примио претњу путем анонимног имејла, док је чешка полиција саопштила да су сличне поруке упућене и другим европским аеродромима.

Надлежни органи не откривају увек на који начин су претње достављене, како не би подстакли имитаторе или угрозили истрагу.

Шта се дешава када авион добије претњу бомбом?

Ерик Схаутен, директор компаније за ваздухопловну безбедност "Дајами", објаснио је за Ројтерс да служба безбедности авио-компаније најпре процењује пријаву према утврђеним процедурама.

Потом се обавештавају надлежни органи, који могу да подигну борбене авионе ради пратње путничке летелице или да наложе њено преусмеравање на одређени аеродром.

У случају слетања следи детаљан безбедносни преглед, који подразумева искрцавање путника, истовар пртљага и претрес авиона.

Колико су претње озбиљне?

Вулин из Москве за РТ Балкан о повратку са лета и медијским спекулацијама

Огромна већина претњи бомбама испостави се као лажна узбуна, али се свака мора третирати као стварна док се не заврши провера. Ни у једном авиону који је ове недеље био мета претњи није пронађена експлозивна направа.

Портпарол британске владе оценио је овонедељне инциденте као "злонамерне лажне дојаве", нагласивши да Велика Британија има "један од најснажнијих система ваздухопловне безбедности на свету".

Ко стоји иза претњи?

За сада – нико не зна.

Рис Џонс из компаније "Оспри флајт солушнс" наводи да иза оваквих инцидената могу стајати различити мотиви, од политичког незадовољства и активистичких кампања, преко криминалних активности и интернет група, до хибридних операција повезаних са државним структурама.

Међутим, тренутно не постоје јавно доступни докази који би овонедељне претње повезали са било којом конкретном државом или организацијом.

Какве су последице по путнике и авио-компаније?

Иако су дојаве лажне, последице су стварне. Преусмеравање авиона, безбедносни прегледи и поновно укрцавање путника могу да изазову вишечасовна кашњења, пропуштање повезаних летова, па чак и отказивање путовања.

Авио-компаније притом сносе додатне трошкове горива, пребукирања путника, промена у распореду посада и преусмеравања летелица.

Схаутен упозорава да дуготрајне провере могу довести и до прекорачења дозвољеног радног времена посада, што додатно отежава нормализацију саобраћаја.

Зашто је овај талас претњи необичан?

Применио знање из серије: Како је водоинсталатер спасио више од 170 људи у авиону

Генерални директор "Ер Франс-КЛМ-а" Бен Смит казао је данас да се никада раније није сусрео са претњама пријављеним на тако координисан начин.

"Прилично смо уверени да имамо све што је потребно да утицај на наше пословање буде минималан или да га уопште не буде", рекао је Смит.

Он је додао да компанија тренутно нема захтеве према владама да мењају начин поступања у оваквим ситуацијама.

И док надлежни покушавају да утврде порекло претњи, остаје отворено питање да ли је реч о низу повезаних лажних дојава или о широј, организованој акцији усмереној на ометање европског авио-саобраћаја.