Миладин Ковачевић у "Релативизацији": Крађе на изборима није никад било, па ни сада

"Крађе на изборима нема. Није је било ни раније ни сада, у смислу инпутираних, фантомских гласова, већ је било нечега што је могао бити покушај манипулације унутар регулисаног процеса. Не сећам се уреднијих избора. Оптужбе које сада опозиција пласира о крађи гласова су фантомске, реч је гласачима који не постоје, и таквих гласова никада није било", каже директор Републичког завода за статистику (РИК) Миладин Ковачевић у "Релативизацији" Љиљане Смајловић.

Као доказ  да нису одржани до сада никад уреднији избори, Ковачевић указује на број приговора на изборни процес који су поднети и то тек после објављивања прелиминарних резултата избора 17. децембра 2023. године.

Говорећи о нападу на њега током протеста испред РИК-а, на којем су се окупили чланови и симпатизери листе "Србија против насиља" Ковачевић се присетио и напада који се одиграо 2016. године, када су, због пропуста обезбеђења, поједини опозиционари упали на седницу РИК-а, а тада је дошло до вербалног обрачуна у којем је учествовао и лидер Двери Бошко Обрадовић.

"Нисам знао да постоји оволика количина мржње света коју никада раније нисам сретао на улици и на протестима. Ја сам погрешна мета, немам никакве везе са овом причом, а оптужују ме да сам прекрајао гласове. Овде је настала једна гомила људи до којих не може рационално да се допре", каже Ковачевић описујући недавне протесте и додаје да је реч о жељи окупљених да "вас физички сможде". 

Завод за статистику има велики углед у свету

На питање новинарке Љиљане Смајловић о угледу Завода за статистику у свету, Ковачевић каже да је реч о једној од најбољих европских институција, а као илустрацију навео је недавно добијена средства у износу од осам милиона евра од Европске комисије за спровођење великог истраживања међу којима је и најновији пројекат под називом "Систем подршке у одлучивању".

"Систем непосредно представља основу одлучивања у сфери економије, социјалних политика, није реч о делу политике који се тиче међународних политичких релација већ свакодневног живота. То је идеја настала у сарадњи са председником државе и владом, и то није део класичне статистике већ точак на коме се води цела политика одлучивања, који даје мерења, ефекте, показује разне опције, алтернативе...", објашњава Ковачевић у "Релативизацији".

Изборне кризе

Упитан да упореди изборне кризе из 1996. и 2000. и најновију која је настала после недавних избора у децембру, каже да их мери према "према критичној маси". Недавна дешавања на улицама Београда, како наводи, немају ту масу.

Говорећи о изборима 1996. године у којима је учествовао као шеф логистике Српског покрета обнове, Ковачевић каже да ни тада није било крађе гласова и да је било све регуларно спроведено.

"Власт је чекала да СПС поднесе тужбе за поједине нерегуларности, и да пониште потом изборе. Ти подаци су стављени на један диск у Републичком заводу за статистику који је доспео у џеп Фелипеа Гонзалеса, бившег премијера Шпаније, који је дошао да реши изборне нерегуларности", присетио се Ковачевић и указао да он нема никаквог удела у креирању правила и одлучивање, већ је математичар и техничко лице које командује читавим изборним процесом и да је његов посао искључиво логистичко-менаџерке природе.

Говорећи о изборима 2000. на којима је Слободан Милошевић изгубио, гост Љиљане Смајловић је рекао да се тада којим случајем отишло у други круг избора, тадашњи председник Србије би победио, иако је Војислав Коштуница имао више од 50 одсто гласова, али без гласача са КиМ. Како је навео, то разуме сваки иоле добар математичар.

Упитан да ли би имао проблем да некој страној комисији покаже записнике резултата избора, Ковачевић каже да би сваки прави математичар који би имао увид у изборну документацију тврдио исто- да су избори регуларни.