Србија и Балкан
Тло наставља да подрхтава око Никшића: Најава јачег земљотреса или смиривање земље?
Tериторија Црне Горе је доста сеизмички активна, поготово је трусно подручје око планине Румије које се простире ка северу, североистоку
После земљотреса јачине 5,3 јединица Рихтерове скале који је јутрос у 4.06 сати регистрован у околини Никшића у Црној Гори, уследило је 30 нових подрхтавања тла слабијег интензитета, што може да буде знак смиривања, али и наговештај јачег потреса.
Предраг Мијатовић из Геолошког завода Србије за РТ Балкан објашњава да је и у случају Турске било тако - забележен је веома јак земљотрес, а онда су уследили још јачи налети - што је потпуно страно и нико није очекивао такав развој догађаја.
"Треба пратити мерења, колеге које прате сеизмичку активност не могу да предвиде јер је незахвално прогнозирати нову серију подрхтавања, смиривање или још јаче потресе", наводи наш саговорник.
У питању је, како додаје, природан земљотрес изазван дешавањима у земљиној кори, средње јачине.
"Сама територија Црне Горе је доста сеизмички активна, поготово је трусно подручје око планине Румије које се простире ка северу, североистоку. На том подручју је био и онај последњи велики земљотрес из 1979. године чији је епицентар био 15 километра од обале Бара и Улциња, када је цела обала била сравњена", каже Мијатовић.
Наглашава да нема никаквих разлика између земљотреса који погађају море и копно.
"Генерално гледано, та тзв. афричка плоча се подвлачи под европску плочу и додатно, јадранска микроплоча подилази под планински венац Динарских планина који су смештени уз обалу Јадранског мора, значи Хрватска, Црна Гора, Албанија. Тим подвлачењима изазивају се сеизмички потреси и оно што се десило у пограничној зони Црне Горе и БиХ, није ништа ново ни страно. То су та подручја у којим се могу очекивати потреси", наводи наш саговорник.
Мијатовић каже да земљотреси на Балкану могу настати и северније, у зони Бањалуке, Тузле или Загреба.
"То је све последица микротектонике, подвлачења јадранске плоче под Динариде. У морском делу, океанима, све је везано са процесима који се дешавају са формирањем и радом океанске коре. Механизми су исти, долази до размицања, подвлачења, сударања континенталних плоча и резултат свега тога су земљотреси", објашњава саговорник РТ Балкана.
Поредећи последњи земљотрес са оним у Краљеву 2010. године, због сличне јачине, из геолошког завода подсећају да је овај код Никшића погодио ненасиљено подручје, за разлику од краљевачког који је био на 10 км дубине на североистоку, са епицентром у селима Витановац, Витковац и Стубал на путу Краљево-Крагујевац.
"Главно је поштовати правила сеизмичке градње, користити одређене марке бетона, бетонско гвожђе одређеног профила, изгледа и сл. Ко се придржава правила у изградњи, штете по објекту су минималне. Старије зграде, из 60-их и старије, подложније су рушењу ако нису добро одржаване чак и код слабијих потреса", упозорава.
Балкан преживео цунами и најјачи земљотрес од 7 степени Рихтерове скале
Када говоримо о катаклизмички јаким земљотресима, попут оног у Фукушими, треба нагласити да је цунами смртоноснији од самог разарања.
"И ми смо у старој Југославији имали цунами, али не као тај у Јапану или Индонезији, јер су тамо потреси били у мору и кад се слегне океанска кора настаје талас висине до 30, 40 метара. Код нас је забележен у околини Корчуле и Велебита, али тај талас није вио разоран и јак, није био виши од два метра", подсећа он.
Најјачи земљотрес у модерној историји Балкана, јачине 7 степени Рихтерове скале, погодио је Црну Гору 15. априла 1979. године у 6 сати и 19 минута.
Градови који су били на удару су Улцињ, Бар, Петровац, Будва, Тиват, Котор, Рисан и Херцег Нови, а разорено је 250 насеља. Страдала је 101 особа у Црној Гори, док је у суседној Албанији било 35 жртава.
Том приликом уништени су хотели у региону, 53 здравствена објекта, 570 објеката социјалне и дечје заштите, 240 школских објеката. Страдали су и културно-историјски споменици (манастири, цркве, музеји, архиви) из најугроженијег приморског појаса. Значајне штете претрпела је и путна инфраструктура - око 350 км магистралних и 200 км регионалних путева.
Последњи јачи земљотрес у Србији забележен је 3. новембра 2010. године у Краљеву. Тада је погинуло двоје људи, док је 180 задобило лакше телесне повреде. Настала је велика материјална штета која је процењена на 2,5 милијарде динара, а неки вид оштећења претрпело је око 16.000 кућа, 8.500 станова, 33 школе и неколико стотина привредних објеката. Последице разорног земљотреса осетило је око 80.000 људи.
