Србија и Балкан

"Таргет": Српски симбол ината који је погодио у мету

Симбол који је асоцирао на страдање недужних српских цивила први пут је истакнут на улицама Бостона
"Таргет": Српски симбол ината који је погодио у метуGetty © Steve Eason / Stringer

НАТО агресија на СР Југославију 1999. године дочекана је типично српском реакцијом – мешавином фатализма, пркоса, ината, црног хумора – отелотвореном у симболу "мете" (таргета) који су носили сви и свуда.

"Таргет" је био присутан свуда, на билбордима, насловним страницама новина, сајтовима, беџевима на реверима политичара, на мајицама деце и на бесомучно бомбардованим мостовима. Симбол инaта и отпора Новој Америчкој Терористичкој Организацији.

Црна тачка окружена са два концентрична круга осмишљена је као одговор на срамну тврдњу Запада да НАТО, који је 78 дана бомбардовао СРЈ, не бирајући циљеве, није против Срба, већ само њихових политичара.

Идејни творац "таргета" био је Мирослав Радић, директор мале пи-ар компаније у Београду, који је схватио да Србима недостаје једноставан симбол – попут знака "мира" – који ће асоцирати свет на страдање недужних и, макар мало, приближити светско мњење у корист "злих момака".

Душан Кољеншић, веб дизајнер из Бостона, дизајнирао је "мету" по угледу на рекламни симбол америчког ланца продавница "Таргет". "Мета" се исте ноћи појавила на бостонском Копли тргу, иштампана на папирима и селотејпом залепљена на леђа бостонских Срба који су се хитно организовали.

Из Бостона, фотографије са "метама" на тргу у Бостону стигле су у Београд до Мирослава Радића  који се одмах бацио на посао.

"Пошто сам смислио 'мету', знао сам да треба да буде симплификована, таква да ће свако моћи да је одштампа на свом кућном принтеру", испричао је пре више година Радић за "Политику":

"После бостонске премијере, ноћу смо штампали прве београдске мете и планирали да их поделимо деци и музичарима (на Тргу републике), али, када су Београђани видели прве примерке, започео је грабеж – људи су их спајалицама качили на себе, цео хор је одмах био облепљен, док је диригент 'мету' ставио на леђа."

Ноћ после "премијере", београдске штампарије су штанцовале "мете" као ексклузивна издања – прве ноћи 100.000 примерака. "Мета" је постала оно што је Радић планирао – симбол свакога ко је слабији, а нападнут и проширила се по свету, у Латинску Америку, Боцвану, Кину, чак је и Би-Би-Си имао шпицу са најавом вести из Београда са "метом".

"Покушавамо да ублажимо бес путем хумора", рекао је Радић за "Вашингтон пост" те 1999. "Покушавамо да пошаљемо поруку да не само Срби, већ било ко у свету може бити на мети агресије или анонимне бирократије", додао је.

image