БРИКС или ЕУ: Шта је боље за Србију, и мора ли Београд уопште да бира?

Током прошлонедељног обраћања, председник Србије Александар Вучић је неочекивано отворено указао да су убрзање пута "Косова" ка чланству у Савету Европе, унапређење статуса српске јужне покрајине у парламентарној скупштини НАТО-а, али резолуција о Сребреници која ће се, како је рекао, наћи 27. априла на дневном Генералне скупштине УН — све притисци које Европска унија и Запад врше на Србију због спољнополитичке позиције Београда по питању руско-украјинског сукоба, али и брзог напретка руских трупа на бојном пољу.

Током председниковог обраћања дошло је до још једног "открића" када је министар спољних послова Ивица Дачић истакао да је Вучић позван да присуствује предстојећем самиту БРИКС-а у Русији, у Казању.

Захваливши се на позиву, Вучић је рекао да ће позив размотрити када за то дође време, напоменувши, међутим, да се Србија и даље налази на европском путу. 

Новинар Борислав Коркоделовић за РТ Балкан истиче да те две ствари не морају бити међусобно искључиве.

"Може ли Србија да има две јабуке? У овом тренутку, сигурно да може. Никада није лоше, бар са мог становишта, имати у кошари више јаја — поготово што је БРИКС у експанзији, како нумерички, тако и квалитативно. У крајњој линији, ми практично са свим тим земљама имамо добре, врло добре, а негде и одличне односе; са некима сарађујемо деценијама или, као што је случај са Русијом, вековима. То су утабане стазе сарадње, како привредне, тако и политичке и културне", каже Коркоделовић.

Он такође истиче и политички значај позива упућеног Вучићу, посебно у тренутку када се Србија суочава са изузетним притисцима.

БРИКС ће бити мотор развоја на планети у 21. веку: Шта би сарадња могла донети Србији

"То је врста признања за став који Србија за сада успева да одржи у овим веома сложеним околностима, и то показује интересовање за Србију, једну релативно малу земљу, са свих страна окружену ЕУ и НАТО-ом. Мислим да се тиме и шаље својеврсна политичка подршка досадашњој политици Србије, и мислим да Србија не би требало да пропусти ту шансу да се појави на том самиту", оцењује наш саговорник. 

Што се односа Србије са ЕУ, односно њеним кључним играчима Француском и Немачком тиче, Коркоделовић сматра да ће у њему бити "све више потешкоћа, препрека и уцена, јер је Србија сада згодно поље на којем ће Брисел доказати да и даље може да буде значајан спољнополитички фактор".

Мора ли Србија да бира?

Иако је чланство Србије у Европској унији на "јако, јако дугачком штапу" и поставља се питање "које ће блок форме попримити у наредним годинама и деценијама", Коркоделовић напомиње да ни ту не треба "правити неке драстичне резове", пошто привредне везе Србије и ЕУ у овом тренутку нису занемарљиве.

Он, међутим, истиче да поједине чланице БРИКС-а, као што су Индија и Бразил, паралелно сарађују и са ЕУ, као и земље АСЕАН-а, које су такође све заинтересованије за БРИКС. Поврх тога, наш саговорник истиче да је Кина други највећи трговински партнер ЕУ, и да се обе стране труде да ту сарадњу сачувају упркос великом притиску Вашингтона.

"Стога, не видим да у овој фази једно друго искључује", сматра Коркоделовић.

Подсетимо, посланици Покрета Социјалиста Ђорђе Комленски и Бојан Торбица предали су захтев раније ове године да нацрт резолуције о уласку Србије у БРИКС буде увршћен у скупштинску процедуру, надајући се да ће, како су раније рекли, покренути дијалог око тога да је "БРИКС далеко озбиљнија алтернатива европском путу".

У Републици Српској такође се може видети заинтересованост за БРИКС, а председник Милорад Додик је прошле године истакао да, "будући да Брисел стално поставља нове и нејасне захтеве", сматра да би Босна и Херцеговина требало да се пријави за чланство у тој организацији, где би, како је рекао, била брже примљена. 

Истраживање јавног мњења које је Нова српска политичка мисао спровела за потребе РТ Балкан раније ове године такође указује да 68, 8 одсто грађана Србије подржава успостављање најчвршћих веза са Русијом, Кином и другим чланицама БРИКС-а, док се тој сарадњи противило само 12,8 одсто испитаника.

Са друге стране, изјава једног бриселског званичника за "Економист" 2004. године да, "једном кад нека земља аплицира да се прикључи Европској унији, она постаје наш роб" постала је већ ноторна у домаћој јавности – док сличних изјава о БРИКС-у никада није било.