Свет
Пад Ирана отвара пут ка Кини: Шта у Техерану кажу о Трамповој посети Пекингу
Војна отпорност Ирана осујетила је америчку намеру да изазове колапс иранских државних структура по моделу Венецуеле – америчка победа над Ираном омогућила би Вашингтону да преусмери свој стратегијски фокус ка Кини, посебно ка Тајвану
Ирански лист на енглеском језику "Техеран тајмс", у извештају о посети америчког председника Доналда Трампа Пекингу, наводи да је Трамп, непосредно пре поласка из Вашингтона, изразио жељу за "дугим разговором" са кинеским председником Си Ђинпингом у вези са сукобом са Ираном, истовремено тврдећи да САД није потребна спољна помоћ, као и да је такав јавни став америчког председника у супротности са сигналима из његовог кабинета, будући да је државни секретар Марко Рубио позвао Кину да искористи свој утицај како би извршила притисак на Иран да поново отвори Ормуски мореуз, док је министар финансија Скот Бесент изјавио да је Иран главна тема самита.
"У том контексту, посета иранског министра спољних послова Абаса Аргчија Пекингу од 6. маја, прва откако су непријатељства почела 28. фебруара, добија велики значај. После његовог разговора на високом нивоу са кинеским министром спољних послова Ванг Јием, јасно је да Техеран додатно учвршћује своје стратегијско савезништво са Пекингом. Арагчи је подржао кинески мировни предлог од четири тачке за Блиски исток, који наглашава мирну коегзистенцију, поштовање суверенитета, придржавање међународног права и усклађивање развоја и безбедности. Ванг је, наглашавајући хитну потребу за дијалогом и поновним отварањем Ормуског мореуза, одбио америчке позиве на изолацију Техерана. Уместо тога, истакао је неопходност трајног, договореног окончања сукоба", истиче "Техеран тајмс" у анализи посете Доналда Трампа Кини.
Од "кинетичког удара" до "високог притиска"
Лист наводи да је рат еволуирао од "почетних кинетичких удара у марту и почетком априла" у фазу "високог притиска" коју карактерише дипломатија блокаде.
"Поморски саобраћај кроз Ормуски мореуз и даље је озбиљно поремећен, док Иран проширује оперативни надзор над широм поморском зоном. Примирје од 8. априла, које је посредовањем договорио Пакистан, није успело да обезбеди трајан мир. Сукоб сада све више личи на дуготрајну игру на ивици сукоба, јер Иран одбија преговоре док Вашингтон не испуни пет кључних захтева: окончање непријатељстава на свим фронтовима, посебно израелског рата у Либану; укидање санкција; ослобађање замрзнуте иранске имовине; компензацију Ирану за ратну штету; признавање суверених права Ирана над Ормуским мореузом", наводи ирански лист.
Истиче се да је нестабилност у Персијском заливу подигла цене нафте изнад 100 долара по барелу, подстичући нове инфлаторне притиске широм света, а да за Трампа раст цена представља домаћи политички ризик, јер инфлација изазвана ценама енергената угрожава економски раст и компликује ширу политичку агенду његове администрације.
Иран није Венецуела, али...
Лист, такође, наводи да је војна отпорност Ирана осујетила америчку намеру да изазове колапс иранских државних структура по моделу Венецуеле, уз напомену да би америчка победа над Ираном омогућила Вашингтону да преусмери свој стратегијски фокус ка Кини, посебно ка Тајвану.
"Кина би требало да настави да подржава Иран у Савету безбедности УН и одлучно одбаци позиве да ослаби или напусти своју позицију, уз задржавање јасног става у корист иранског суверенитета и потребе за преговарачким окончањем сукоба. Ипак, ово тумачење није општеприхваћено. Неки аналитичари сматрају да би продужено америчко уплитање на Блиском истоку, заправо, могло да иде у прилог Кини. Дуготрајан сукоб приморава Вашингтон да троши значајне војне и финансијске ресурсе, чиме се ограничава његова способност да појача притисак у Индопацифику. Према том гледишту, продужени застој купује Пекингу драгоцено стратегијско време, док му истовремено омогућава да одржи дипломатску дистанцу од самих борби. На крају, за Кину главно питање није само да ли ће САД победити или изгубити у Ирану, већ и да ли ће се рат брзо окончати или ће прерасти у дуготрајан сукоб. У оба случаја, Кина је у позицији да игра конструктивну посредничку улогу и подржи напоре ка договореном политичком решењу. То би помогло стабилизацији региона, али и ојачало улогу Кине као одговорне глобалне силе. Исход ће такође обликовати позицију Кине у свету и будући баланс односа великих сила", констатује "Техеран тајмс".
Live
