Шта је Трамп тражио а шта добио у Пекингу: Структурне мега-рупе "незаменљиве нације"

Трамп нема карте. Заправо, Трамп нема ниједну карту у рукама. До његовог састанка са председником Народне Републике Кине није могло доћи у горем тренутку.

Шта је Трамп уопште тражио у Пекингу?

Почнимо од његових домаћих прилика: са "површним америчким бригама", како их назива бразилски геополитичар Пепе Ескобар. Трамп је изгубио своју бирачку базу, покрет МАГА (Учинимо Америку поново великом). Разбио га је на ситне комадиће, међу којима су и окорели "трамписти" – мистична и малобројна секта, која му, из неког разлога, и даље верује.

Такозвани трамписти су прилично лаковерни Американци, који и даље верују у његова празна обећања, пре свега да ће прекинути са вођењем "бескрајних ратова". Остатак МАГА покрета се све већом брзином удаљава од Трампа.

"У ствари, он се плаши да ће постати дебела, хрома патка после средњорочних избора", пише Ескобар на сајту "Фондација стратешке културе".

И зато је могао да тражи од Пекинга да купује више соје како би умирио своју базу на Средњем западу. И да притиска Пекинг да извози своје ретке земне минерале, како би умирио индустријско-војни комплекс.

Наравно, ту је питање и Ормуског мореуза. Он је, вероватно, тражио од Сија и да изврши притисак на Техеран да отвори Ормуски мореуз, како би цене нафте пале, као и инфлација, а ФЕД смањио каматне стопе.

Трамп не само да нема карте, он нема ни дипломатију

Проблем са тим је, наставља Ескобар, што Трамп нема никакве карте за постизање ове агенде. Дипломатија је сложена уметност, у којој треба нешто да дате да бисте добили оно што тражите. А Трамп не само да нема карте, он нема ни дипломатију. Осим ако у дипломате не рачунате његовог државног секретара Марка Рубија. Али он је само "мали од палубе".

У технолошком рату, који је већ увелико у току, наставља Ескобар, његов "максимални притисак" је довео до тога да је Кина спектакуларно заобишла америчке добављаче. У трговинском рату, Кина је диверзификовала извоз и чак остварила рекордни трговински суфицит.

Наш избор

Уздиже се нови поредак у Западној Азији: Ратнa магла око Ирана

Доналд Трамп, или како га назива бразилски геполитичар "император Варварије" је у "Пекинг дошао го".  

Наравно, Иран остаје кључно питање. Али рат у Ирану је само показао читавој планети, пише Ескобар, очигледне структурне мега-рупе "незаменљиве нације".

Па, шта је Трамп могао да уради? Да прети Сију, зато што Иран користи кинески сателитски систем Бејдоу, који је, де факто, свео целу Западну Азију на стаклену кућу за иранске балистичке ракете?

"Бриљантна" идеја о гушењу кинеских ланаца снабдевања нафтом

Кина данас подсећа на електрично возило које јури пуном брзином. Атмосфера око ње је наелектрисана. Све одлуке које се доносе у Пекингу ће значајно утицати на цео Глобални југ.

Иран никада није изгубио коридор за повезивање са Кином, откада је "император Варварије", додаје Ескобар, смислио "генијалну" блокаду Ормуза. Проток се и даље одвија путем мреже "танкера у сенци", који плови близу иранских и пакистанских територијалних вода, путем трансфера са брода на брод, и уз помоћ кинеских рафинерија, којима је Пекинг наложио да апсорбују ризик америчких санкција. Односно, да се на санкције не обазиру.

Последњи дан посете: Састанак Трампа и Сија у комплексу руководства КП Кине

То је борба која се управо води дуж читавог евроазијског континента, копненим путевима, а не само дуж уобичајених поморских рута. Путем евроазијског железничког коридора, возовима који саобраћају од Сиана до Техерана.

"Бриљантна" америчка идеја о гушењу кинеског ланца снабдевања нафтом – од Венецуеле до Ормуза – плус санкционисање кинеских рафинерија, само је довела до тога да се Кина појавила као један од кључних посредника током примирја у Ирану, и то заједно са Русијом, примећује овај аналитичар.

Игре око Ормуза и Тајвана

Читава "Ормуска игра", коју је Иран одиграо до савршенства, имала је врло мали утицај на кинески увоз, као што је ограничавање извоза "Енвдиа" H100 и H200 ради "контроле" кинеске вештачке интелигенције, који није имало готово никакав утицај, додаје бразилски аналитичар. Модел "ДипСик В4" користи локалне чипове. А H200 се не продаје у Кини.

Си није чак ни морао да каже Трампу да ће, уколико инсистира на покретању финансијског рата, Пекинг покренути свеобухватни економски рат пуних размера.

Тајван није једина преостала карта, каже Ескобар; у ствари, Тајван чак није ни карта. Тајван је за Пекинг питање унутрашње безбедности. Си није могао да буде импресиониран ничим од онога што је Трамп понудио Кини. Он зна да су, према максими руског министра спољних послова, САД једноставно "неспособне за споразум".

У свету се данас води прави рат, усмерен на есенцијалну глобалну инфраструктуру, трговину и енергију, који жели да сруши стари поредак и успостави право "велико ресетовање", на много профитабилнији начин.

У том рату су с једне стране ционисти, укључујући и америчке "хришћанске ционисте", с друге Русија, Кина и Иран. Си, у том невидљивом рату, неће одступити ни милиметар, тврди овај новинар.

Шта је Пекинг хтео да каже: Храм неба није случајно одабран за Трампову посету

Председник НР Кине се руководи новим кинеским петогодишњим планом од 141 страница. Такође, овај петогодишњи план предвиђа "ванредне мере" за продају ретких земних минерала и полупроводника – без којег америчка војска једноставно пропада. Овај план се директно супротставља политици САД, чија је економија, уосталом, већ банкротирала.

Веровати да би Трамп могао да промени кинеску политику гомилом празних обећања, обећања да ће Кина и САД "имати фантастичне односе", више је него сулудо. То неће променити ни гушење Кине путем "блокаде" Ормуза, а ни бацање читаве Западне Азије у ратни пламен, додаје Ескобар.

То је само неоствариви план заблуделе америчке "дубоке" или "још дубље дубоке државе", тврди бразилски аналитичар.

Председник Кине Си Ђинпинг се на то неће чак ни осврнути. Он може само да слегне раменима.