
Кина: Развој људских права сваке земље треба да буде одређен сопственим националним условима

У Пекингу је протеклих дана одржан форум, посвећен глобалном управљању људским правима, а на овом скупу представљен је нови национални кинески акциони план посвећен тој области који обухвата период од ове до краја 2030. године.
Кина сматра, а такав став утврђен је и овим најновијим документом, да људска права немају предност над суверенитетом и да такве тврдње морају бити одлучно одбачене. Према кинеском виђењу људских права, неопходно је поштовати принцип немешања у унутрашње послове, што је "златно правило" које уређује односе међу државама.
Пут развоја људских права сваке земље, сматрају у Кини, треба да буде одређен њеним сопственим националним условима и вољом њеног народа.

У Пекингу, такође, сматрају да је развој од суштинског значаја за благостање људи и да пружа опипљиву материјалну подршку за остваривање људских права, што значи да заштита људских права не може постојати одвојено од инклузивног раста. За огромну већину земаља у развоју право на опстанак и право на развој представљају основна људска права.
Западни концепт људских права, данас увелико компромитован и темељно изазван интересима суперкапитала и великих корпорација, био је обликован идејама просветитељства, либерализма и природних права.
У том оквиру, права попут слободе говора, слободе штампе, слободе окупљања, вишестраначких избора и заштите појединца од државне власти сматрају се, односно прецизније речено: сматрали су се темељима развоја онога што на Западу још увек називају демократијом. Поједностављено речено, полази(ло) се од претпоставке да појединац има права независно од државе и да је улога државе да та права штити.
Кинеско схватање људских права полази од другачијих историјских и филозофских основа.
Под утицајем конфучијанске традиције, али и искуства дугих периода агресије коју је Кина претрпела током 19. и у првој половини 20. века, затим сиромаштва, колонијалних притисака и грађанских сукоба, Кина наглашава да су права на безбедност и живот, развој, економску самосталност, образовање и социјалну стабилност предуслов за остваривање свих осталих права.
Безбедност као основа развоја је основни темељ људских права. Без мирног и стабилног окружења заштита свих других права постаје немогућа. Суочена са растућим глобалним безбедносним дефицитом, међународна заједница, како у Кини наводе, треба да спроводи Глобалну безбедносну иницијативу коју је такође поднела Кина и штити људска права кроз безбедност и стабилност.
Људска права не смеју да буду изговор, у поменутом документу посебно је наглашено да међународна заједница треба да се супротстави "хегемонистичкој пракси појединих земаља које користе људска права као средство притиска и произвољно примењују двоструке стандарде".
У Кини, такође, истичу да треба одбацити покровитељски став самопроглашених "предавача о људским правима" и елиминисати политичко мешање у глобално управљање људским правима како би се заштитио основни поредак међународне борбе за људска права.
Поменути документ наглашава да кроз инклузиван развој, од ког сви имају користи, темељи људских права могу бити додатно ојачани, чиме се обезбеђује да напредак у области људских права буде заиста видљив, опипљив и доступан свима.
Ове године навршава се 40 година од усвајања Декларације о праву на развој и 20 година од оснивања Савета Уједињених нација за људска права, па из Кине поручују да глобално управљање људским правима мора још чвршће да се придржава истинског мултилатерализма и да поштује циљеве и принципе Повеље Уједињених нација.
Питање људских права било је до сада главно оруђе у притисцима САД и њихових савезника на Кину. Догађаји који су кулминирали на Тијенанмену 1989. године били су по многим теоретичарима први покушај извођења обојене револуције у свету, а потом су питања "права" ујгурске мањине, Хонгконга и Тибета често потезана, у покушајима западних сила да дестабилизују Кину и спроведу своју политичку агенду.





