Ибрахимов: Европска кривица због холокауста више не штити Израел

Скандал око изјаве Каје Калас о "апартхејду" на површину је избацио чињеницу да ЕУ по свему судећи више не сматра историјско сећање на Холокауст моралним дугом који је посебно обавезује према Израелу, пише за РТ интернешенел Фархад Ибрахимов, предавач на Економском факултету Универзитета РУДН.

Израелски министар спољних послова Гидеон Сар је недавно објавио да прекида све контакте са Кајом Калас, високом представницом ЕУ за спољну политику, јер је Каласова током недавне посете Мексику упоредила израелски третман Палестинаца са режимом апартхејда у некадашњој Јужној Африци.

Ова изјава је изазвала осуде у Израелу, где сматрају да поређење са апартхејдом није само искривљивање политичке реалности већ и претња међународном легитимитету јеврејске државе. Сар је инсистирао да су те речи клевета против "једине демократије на Блиском истоку" и запретио последицама. Израелци су посебно замерили Каласовој што није јавно демантовала наводе о својој изјави, што се у дипломатији тумачи као признање. 

Гидеон Сар: Израел бојкотује Кају Калас док не повуче "крвну клевету"

Овај инцидент је симптом растуће кризе у односима Израела са деловима политичког естаблишмента у ЕУ. Наиме, рат у Гати и хуманитарна катастрофа у тој палестинској енклави, као и спор око политике Израела према Западној обали, чланице ЕУ се све више разилазе по питању којим тоном да разговарају са Тел Авивом. Док Шпанија и Француска заговарају тврду линију, Немачка страхује да би то могло да угрози преговоре и потенцијалну улогу ЕУ као посредника.

Случај са речима Каје Калас такође показује да је Израел постао осетљива тема у спољној политици ЕУ. Поређења са апартхејдом се у Израелу тумаче не као критика специфичних поступака власти, већ покушај да се морални и политички темељи јеврејске државе доведу у питање. Отуд тако оштар одговор израелског Министарства спољних послова.

Иако је посао високог представника за спољну политику да представља заједнички став свих чланица ЕУ, њега по питању Израела и Палестине већ одавно нема. Донедавно се у Израелу сматрало да Европа памти историјску одговорност према јеврејском народу. Деценијама се дијалог Израела и ЕУ градио не само на дипломатији, трговини и питањима безбедности, већ и на тешком историјском наслеђу ХХ века.

За Израел, Холокауст није само трагично поглавље из прошлости, већ један од темељних аргумената за посебан односе Европе и јеврејске државе, напомиње Ибрахимов. Из израелске перспективе, ЕУ нема никакво морално право да Израел оптужује за било шта или користи термине "сегрегација" или "апартхејд". Просто речено, Европа још није опрала сву љагу Холокауста са себе, па не може да моралише.

Каја Калас одговорила Тел Авиву: Драги Гидеоне, мир, мир, мир, нико није крив

С друге стране, расте спознаја да политика сећања у ЕУ све више постаје селективна. Док Европљани радо говоре о неприхватљивости антисемитизма, све му више гледају кроз прсте када се глорификују покрети историјски повезани са насиљем према Јеврејима, на пример Украјинска устаничка армија (УПА) или Организација украјинских националиста (ОУН).

Ако је Европа спремна да игнорише непријатна поглавља из сопствене историје зарад дневне политике, било је само питање времена када ће исту логику да примени и на односе са Израелом. У Тел Авиву су ту могућност предуго игнорисали.

Уместо да подсете ЕУ да је историјски ревизионизам неприхватљив, Израел је бирао ћутање, опрез, или привремене компромисе, можда у нади да ће осећај колективне кривице према Јеврејима бити довољан, пише Ибрахимов.

Како се испоставило, политика сећање није константа. Ако се не брани на одговарајући начин, ускоро постаје жетон за разрачунавање.

Израел се сада налази у проблему. Европа још увек говори како има посебну историјску одговорност према јеврејском народу, али се Израелу све више обраћа оптужујућим тоном. Неки европски политичари се понашају као да је морални дуг већ отписан и да Израел више нема право да призива историјско памћење. Јерусалим није бурно реаговао само на речи Каје Калас, већ и из забринутости да је прећутни послератни консензус између Европе и Израела при крају.

Не треба заборавити ни амерички фактор.

Брисел сада сматра да је амерички "штит" над Израелом ослабио, па ЕУ може да се понаша одважније. Чак и да амерички председник Доналд Трамп сутра промени став, процес је већ покренут и не може да се врати на пређашње стање. Реторика ЕУ је већ очврсла, дипломатски табуи су прекршњни, а Европа која је деценијама говорила о историјској одговорности сада се све више понаша као да од тога више нема ништа. 

Израел мора да се суочи са чињеницом да историјско сећање на Холокауст више није гаранција политичке заштите на Западу, закључује Ибрахимов.