Арктик као нови геополитички фронт: Шта говоре планови Европске уније?

Европска унија је недавно усвојила нову арктичку стратегију, која на регион од виталног значаја за Русију гледа и из војне перспективе. Шта то тачно подразумева?

Топљење леденог покривача у Арктику отвара нове поморске путеве и приступ природним ресурсима, напомиње за РТ интернешенел Ирина Стрелникова, директор Центра за интердисциплинарне арктичке студије на Високој школи економије у Москви. Брисел сада гледа на регион као начин да постигне своје геополитичке циљеве.

ЕУ је у октобру 2021. усвојила документ о "Јачем ангажману ЕУ за миран, одржив и просперитетан Арктик", који углавном има "меке" приоритете: климатске промене, одржив развој, заштиту животне средине, мир и сарадњу.

Међутим, од тада се много тога променило у свету, од украјинске кризе и блокаде Арктичког савета, до америчких аспирација према Гренланду и пловидбе кинеских трговачких бродова Северним морским путем.

Наш избор

Сенке над Арктиком: Отмица Професора Молчанова диже тензије између Русије и НАТО

На конференцији "Арктичка граница" у норвешком граду Тромсо, у јануару 2026. године, шефица европске дипломатије Каја Калас изјавила је да је "дошло време за свежу стратегију ЕУ према Арктику која је одраз времена у којем живимо".

У Арктичкој стратегији Брисела пресецају се геополитички, економски и еколошки интереси. Последњих година ЕУ се труди да је прилагоди измењеним геополитичким приликама које обликују сукоб са Русијом кроз санкције, све веће присуство Кине у региону, као и све компликованији односи са САД.

Европска комисија је још у јулу 2025. најавила ревизије Арктичке стратегије. За то време, Брисел је проширио сарадњу у областима енергетике, сировина и одбране са неколико арктичких држава које нису део блока: Норвешком, Канадом, Исландом и аутономним Гренландом.

Тренутна геополитичка ситуација значајно је утицала на промену традиционалних поља деловања ЕУ на Арктику — економског, еколошког и научног — посебно када је реч о Русији, пише Стрелникова.

ЕУ се придружила другим чланицама Арктичког савета у блокади руског чланства у регионалним телима на почетку Специјалне војне операције у Украјини. Европски парламент је 12. новембра 2025. усвојио резолуцију којом наглашава потребу за сарадњом са партнерима попут Норвешке у новонасталом геополитичком надметању у региону. За резолуцију је гласало чак 510 посланика, док је само 75 било против а 80 уздржано.

Страх од Русије: Чланице ЕУ разматрају ширење на Арктик

У резолуцији се предвиђа свеобухватна стратегија дипломатског приступа ЕУ према Арктику, од безбедности до заштите животне средине. Ради заштите ЕУ интереса попут слободе пловибе, еколошке безбедности и заштите подморске инфраструктуре, Европски парламент је позвао на активнију сарадњу са НАТО и заједничке војне вежбе.

Европски парламент је такође подржао тражење статуса сталног посматрача за ЕУ у Арктичком савету и другим институцијама, као и ширење присуства у региону, попут отварања канцеларије ЕУ на Гренланду.

Резолуцијом се проглашава да је Арктик регион од стратешког значаја за ЕУ и да Брисел мора да стратегије спољне, безбедносне и енергетске политике примени и на север планете. 

Следећи корак је интеграција ове необавезујуће резолуције у нову Арктичку стратегију. На томе је већ почело да се ради на Арктичком самиту ЕУ, који је 13-14. септембра одржан у финском граду Рованијемију.

Самиту су присуствовали немачки канцелар Фридрих Мерц, фински премијер Петери Орпо, шефица дипломатије ЕУ Каја Калас, председавајући Европског савета Антонио Кошта, као и представници Данске, Естоније, Летоније, Литваније, Румуније, Француске, Грчке, Холандије, Пољске и Шведске.

Састанак је одржан на предлог финског премијера, а примарни циљ му је био да формулише заједнички приступ ЕУ Арктику, као региону од великог безбедносног значаја. На крају састанка је усвојено заједничко саопштење, у којем се наводи да ће нацрт нове Арктичке стратегије бити представљен у октобру 2026.

Запад у проблему: Кина и Русија контролишу арктичку алтернативу Ормузу и Суецу

Припрему нове Арктичке стратегије најавила је Каја Калас. У њој је безбедност на првом месту; по њеним речима, све веће руско војно присуство и кинеске стратешке инвестиција захтевају од ЕУ да се преусмери на колективну одбрану. Учесници самита су тражили појачано присуство ЕУ у региону а Кошта је изјавио да ће повећани војни трошкови бити урачунати у следећи седмогодишњи буџет.

Калас је такође говорила о концепту уједињене флоте ледоломаца ЕУ, у светлу климатских промена и геополитичке ситуације. Финска је понудила своја бродоградилишта, пошто има искуства у том сектору.

Учесници су истакли потребу изградње инфраструктуре која би могла да служи и за снабдевање цивила и за брзо распоређивање војске. У те сврхе потребне су нове инвестиције у саобраћајнице и сателите, између осталог, као и обнова мостова у Финској, Шведској и Норвешкој како би издржали тешке оклопне јединице НАТО. Планира се и модернизација лука на северу Норвешке и успостављање мреже складишта на обалама Баренцовог мора.

Притом ЕУ не сме да изгуби из вида климатске промене, одржив развој и мирну сарадњу, приоритете из постојеће стратегије. Посебно се наглашава статус домородачких заједница и потреба да се сарађује са мештанима у развоју региона.

Орпо је напоменуо да климатске промене отварају нове морске путеве, али и могућности "хибридног утицаја" на регион, што захтева додатне напоре — и новац — како би ЕУ одговорила на те изазове.

Самит у Рованијемију је означио суштински заокрет у приступу ЕУ северним територијама. Арктик више није само регион од еколошког интереса, већ је званично проглашен за линију фронта у геополитичком сукобу. Притом се на север више не гледа одвојено, већ као део "североисточног лука" безбедносне политике ЕУ, напомиње Стрелникова.