Свет
Савез на тесту, будућност на леду: Шта ће бити са договором Вашингтона и Тел Авива
Сада су и Нетанјахуов опстанак на власти и односи његове земље са Вашингтоном доведени у питање. Израел, који је на међународној сцени све изолованији, истовремено мора да се суочи са нерешеним сукобима у Ирану, Либану и Гази
Најважнији савез Израела налази се пред највећим искушењем у последњих неколико деценија. Након међуизбора, на политичку сцену ступио је већи број демократа који доводе у питање америчку подршку Израелу, док су републиканци, од председника Доналда Трампа наниже, позвали на преиспитивање и редефинисање односа две земље.
Израел се већ дуго припрема за промену савезништва са Сједињеним Америчким Државама, односно за будућност у којој ће мање зависити од свог најважнијег савезника. Међутим, Израелци сада сведоче променама у односима са Америком које се одвијају много брже него што су очекивали, пише "Волстрит џорнал".
Земља се већ налази усред политичке кризе, након што прошлонедељни избори нису донели јасног победника, остављајући премијера Бенјамина Нетанјахуа у борби за политички опстанак. Током предизборне кампање, најдуговечнији израелски премијер блиске односе са Трампом истицао је као једну од својих кључних предности у односу на ривала, политичког новајлију и бившег војног команданта Гадија Ајзенкота.
Сада су и Нетанјахуов опстанак на власти и односи његове земље са Вашингтоном доведени у питање. Израел, који је на међународној сцени све изолованији, истовремено мора да се суочи са нерешеним сукобима у Ирану, Либану и Гази.
Нетанјаху се до сада није оглашавао поводом резултата америчких међуизбора, док његов кабинет у четвртак није одговорио на захтев за коментар.
"У Израелу влада незамислива паника", изјавио је Џош Красна, бивши израелски дипломата и виши истраживач у израелском истраживачком центру "Моше Дајан".
"Израелци су научени да верују како ће Американци увек бити наши пријатељи. На неки начин, ово је био позив на буђење", додао је он.
Иако су демократе преузеле контролу над Представничким домом и Сенатом, Израел и даље ужива значајну подршку у Конгресу, укључујући и подршку за испоруку оружја најближем америчком савезнику на Блиском истоку, оцењују аналитичари. Ипак, изборни резултати повећали су број демократских конгресмена који би могли да се заложе за блокирање испорука оружја или увођење додатних услова за америчку помоћ.
"Будућа финансијска помоћ могла би да буде подвргнута строжим ограничењима, док би Конгрес могао да захтева знатно строжи надзор над начином на који се америчко оружје и војна помоћ користе, посебно када је реч о израелској политици према Палестинцима", рекао је Дени Цитриновиц, виши сарадник Института за студије националне безбедности, истраживачког центра са седиштем у Израелу.
Последице би, међутим, могле да буду много шире и дуготрајније од нових финансијских ограничења.
Будуће америчке администрације вероватно ће бити мање спремне да у Савету безбедности Уједињених нација стављају вето на резолуције критичне према Израелу, блокирају међународне иницијативе или користе свој дипломатски утицај како би заштитиле израелске потезе са којима се не слажу, оцењује Цитриновиц.
Сједињене Америчке Државе би, како додаје, могле много јасније да раздвоје одбрану Израела од напада споља од подршке војним операцијама које Израел сам покреће.
Након што је опозициони политичар Јаир Лапид у среду на друштвеним мрежама поручио да Израел мора да обнови своју политичку подршку у САД кроз једну врсту "турнеје" по Америци, новоизабрани демократски конгресмен из Њујорка Бред Лендер одговорио је:
"Нама није потребна промотивна турнеја. Желимо да видимо поштовање међународног права и људских права."
Криза је резултат судара вишегодишње оштре политичке поларизације, која је обележила Нетанјахуову владавину, и великог изборног таласа демократа, који им је донео већину у оба дома америчког Конгреса.
Током готово две деценије на власти, Нетанјаху је систематски градио блиске везе са републиканцима. Критичари његове владе, међутим, тврде да је притом занемарио развијање односа са Демократском странком.
Званичници у Израелу и Сједињеним Државама већ су препознали потребу за преиспитивањем односа две земље. Подршка Израелу међу демократама посебно је ослабила услед разорног рата у Гази, који је избио након смртоносног напада Хамаса на Израел, 7. октобра 2023. године.
Ипак, догађаји ове недеље показали су да су проблеми у односима Израела и САД много дубљи од страначких подела.
У уторак, док су бирачи још излазили на биралишта, Трамп је у интервјуу за Фокс њуз изјавио да ће америчка војна помоћ Израелу бити обустављена "до краја ове године", што је изненадило израелске званичнике.
Трамп је оценио да би обустављање финансирања демократама одузело важан аргумент у политичкој борби. Наиме, поједини кандидати, међу којима и новоизабрани сенатор из Мичигена Абдул Ел-Сајед, током кампање залагали су се за укидање помоћи Израелу, тврдећи да се новац америчких пореских обвезника користи за финансирање рата у Гази.
Након што су изборни резултати показали тежак пораз републиканаца, потпредседник САД Џеј Ди Венс указао је на незадовољство бирача ратом у Ирану и америчким односима са Израелом.
"Нетанјаху је сада постао неприхватљив готово свим демократама, али и многим републиканцима, који, попут Венса, рат повезују са сопственим изборним поразом", рекао је Данијел Шапиро, бивши заменик помоћника америчког министра одбране за Блиски исток.
"За Израел је ово готово ванредна ситуација. Ако жели да сачува односе са Сједињеним Државама, то више не може да чини са Нетанјахуом", оценио је Шапиро.
Од оснивања Израела 1948. године, односи са Вашингтоном пролазили су кроз бројне кризе. Красна, бивши дипломата, наводи да је први велики тест уследио 1956. године, када је администрација америчког председника Двајта Ајзенхауера запретила Израелу санкцијама због инвазије на египатско Синајско полуострво, током Суецке кризе.
Иран је последњих дана искористио управо Суецку кризу како би повукао паралелу са актуелном ситуацијом. Портпарол иранске Исламске револуционарне гарде упоредио је америчку позицију у Ормуском мореузу са положајем Велике Британије, Француске и Израела током неуспеле војне интервенције 1956. године.
"Суецка криза из 1956. године разоткрила је границе британске моћи. Историја понекад мења ток на стратешки важним тачкама", написао је бригадни генерал Хосеин Мохеби.
Иако су Сједињене Државе и Израел током деценија имали и друге озбиљне несугласице, њихове везе су временом постајале све чвршће, нарочито током седамдесетих година, за време председника Ричарда Никсона. Он је Израел сматрао бедемом против совјетског утицаја на Блиском истоку, иако су његови приватни разговори, забележени на снимцима, касније открили и његов презир према Јеврејима.
Вашингтон је касније остао уз свог савезника и након што су пропали покушаји успостављања мира између Израела и Палестинаца на прелазу из једног у други миленијум, што је отворило пут насилном устанку познатом као друга интифада.
Озбиљност промена које су наступиле ове недеље била је главна тема разговора у кафићима и парковима Тел Авива, највећег израелског пословног центра.
Један амерички Јеврејин који живи у Израелу изјавио је да је толико забринут због све лошијег међународног положаја земље да је први пут у животу гласао не за странку коју иначе подржава, већ за политичке актере за које верује да ће најбоље заступати интересе Израела. Није желео да открије коме је дао глас.
И други грађани, укључујући и либерално оријентисане Израелце из овог претежно либералног града, изразили су забринутост због тога шта би могла да донесе контрола демократа над Конгресом.
Нетанјахуов противкандидат Гади Ајзенкот обећао је да ће обновити односе са Вашингтоном, за које је рекао да представљају много више од обичног савезништва.
"Под мојим вођством обновићемо и продубити то партнерство, ојачати двостраначке темеље на којима оно почива већ деценијама и сарађивати са нашим савезницима на изградњи Блиског истока који неће бити дефинисан само одсуством сукоба, већ и постојањем нових могућности и сарадње", поручио је Ајзенкот.
Ко ће бити нови израелски премијер још није познато. Председник Израела одлучиће да ли ће мандат за састављање владе поверити Нетанјахуу или Ајзенкоту, након што ниједна од њихових странака није освојила већину.
За сада се чини да Ајзенкот има веће шансе да први добије прилику за формирање владе, будући да је добио подршку већег броја посланика. Ипак, пред њим су бројне препреке, укључујући и питање да ли ће прихватити подршку арапских или ултраортодоксних странака.
Нова израелска влада мораће да се суочи са новим сазивом Конгреса и администрацијом Беле куће, који желе да редефинишу америчке односе са Израелом.
"Седмог октобра научили смо тешку лекцију – да морамо да слушамо своје непријатеље, да чујемо шта говоре и да их пажљиво саслушамо", рекао је Авнер Голов, бивши израелски званичник за националну безбедност, а сада потпредседник истраживачког центра МИНД Израел са седиштем у Тел Авиву.
"Сада смо научили да исто морамо да радимо и са својим пријатељима."
Live
