Свет
Да ли је Израел изгубио на америчким изборима за Конгрес?
Председник Трамп платио је високу цену јер се придружио рату који Бенјамин Нетанјаху води против Ирана
Из перспективе Вашингтона ствари су јасне: одлука председника Доналда Трампа да уђе у рат са Ираном коштала је Републиканску странку победе на изборима на средини мандата. РТ интернешенел анализира како је рат Бенјамина Нетанјахуа постао Трампов проблем и да ли ће Израел сносити било какве последице.
Републиканска странка је доживела тежак пораз на изборима одржаним у уторак, омогућивши демократама да остваре највећу већину у Представничком дому још од времена када је Бил Клинтон 1993. године ушао у Белу кућу, као и већину од најмање десет места у Сенату. Демократе су преузеле сенаторска места у Тексасу, Јужној Каролини, Северној Каролини, Канзасу, Ајови, Охају и Мејну, док су кандидати за гувернере које је подржао Трамп – Вивек Рамасвами и Грег Абот – изгубили у Охају, односно Тексасу; државама у којима је Трамп 2024. године убедљиво победио.
Све ово представља драматичан заокрет у односу на 2024. годину, када су Трамп и Републиканска странка добили снажан мандат након обећања да ће смањити трошкове и држати САД подаље од страних ратова.
Да ли је Израел коштао Трампа победе на изборима?
Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху посетио је Белу кућу пет пута у периоду између Трампове инаугурације и почетка операције "Епски бес" у фебруару ове године. Израелски лидер се консултовао са Трамповим најближим неоконзервативним савезницима – међу којима је био и покојни сенатор Линдзи Грејем – тражећи савете како да убеди Трампа да уђе у рат са Ираном. Када је рат почео, читава војска произраелски настројених аутора подкаста и утицајних личности на интернету уверавала је Трампову гласачку базу да ће рат бити лако добијен и да неће имати никаквог утицаја на изборе на средини мандата.
"Мислим да ће ово на изборима на средини мандата бити тек безначајна фуснота", предвидео је у априлу, два месеца након почетка рата, конзервативни новинар Вил Чемберлејн. "Шта год да се деси на изборима, чини се да Иран неће бити пресудан фактор ни у једном ни у другом смеру", изјавио је у септембру Марк Левин, радијски водитељ наклоњен Израелу у разговору са аутором подкаста Беном Шапиром.
Шапиро, који је, баш као и Левин, годинама лобирао за рат са Ираном, тврдио је да Трампова непопуларност у периоду пред изборе "није последица ових ствари". Трамп је ушао у рат без јасних услова за победу или плана за излазак из сукоба, а према речима државног секретара Марка Рубија – на директан захтев Израела. Иако је овај рат најнепопуларнија америчка војна авантура још од Вијетнама, истраживање центра "Пју" показало је да је спољна политика тек шесто најважније питање за гласаче на изборима на средини мандата, док је економија на првом месту. Трамп и Републиканска странка вероватно би преживели непопуларан рат да затварање Ормуског мореуза није довело до рекордних цена горива, чиме су поткопана његова предизборна обећања да ће поништити енормне трошкове из Бајденове ере.
Какав је став деснице?
За многе у Трамповој изворној МАГА бази, рат је био катастрофална, потпуно непотребна грешка која је републиканце директно коштала победе на изборима. "Трамп је покренуо непопуларан и бесмислен рат. Цене горива су превисоке. Људи не могу да приуште основне намирнице. Трамп је напустио поруку 'Америка на првом месту'. Зато републиканци доживљавају дебакл. Врло је једноставно", написао је на платформи Икс водитељ подкаста Мет Волш.
"Вечерашњи резултат је прави масакр – а све због Ирана", објавио је десничарски инфлуенсер Скот Грир, додајући да је "порицање те чињенице само очајнички покушај самообмане".
"Председник Трамп – а тешко је чак и разумети зашто – наставља да ради све што му Нетанјаху нареди", изјавила је за РТ бивша чланица Представничког дома Марџори Тејлор Грин. "Гледаћемо како се овај рат наставља."
Произраелски настројена десница избегла је одговорност за пораз. "На огромну већину нас тај рат уопште не утиче", рекао је Левин у изборној ноћи. "Ако изгубимо... то није због рата са Ираном." Неоконзервативни инфлуенсер Џоел Бери није приписао пораз Трамповом рату или високим ценама горива, већ "софистицираној спољној кампањи деморализације" која је скренула пажњу на та питања, као и чињеници да су републиканци заузели "социјалистички став према економији и постали попустљиви по питању абортуса".
У Техерану је процена слична. "Мислим да је агресивни рат против Ирана одиграо кључну улогу у Трамповом поразу", рекао је за РТ професор Универзитета у Техерану Мохамад Маранди. "Ирански отпор, издржљивост и непоколебљивост пред Трампом, Нетанјахуом и ционистичким лобијем... то је преокренуло ситуацију против Трампа."
"Иако у Вашингтону постоји нека врста 'јединствене странке'", наставио је Маранди, "обични људи су сматрали да је ово једини начин да изнесу своје ставове. Био је то тежак пораз за Трампа и за ционизам."
Да ли је Израел изгубио своју опкладу?
Вршећи притисак на Трампа да нападне Иран, Нетанјаху је успео тамо где му то није пошло за руком са Џорџом В. Бушом, Бараком Обамом и Џозефом Бајденом. Трамп је, приметио је израелски премијер прошле године, "највећи пријатељ којег је Израел икада имао у Белој кући. Ниједан амерички председник никада није учинио више за Израел. Ни близу."
Према подацима достављеним Савезној изборној комисији, донатори наклоњени Израелу потрошили су око 123 милиона долара на Трампову кампању 2024. године, при чему је највећи део – 106 милиона долара – издвојила израелско-америчка мегадонаторка Миријам Аделсон.
Од тада, Трамп је из свог МАГА покрета уклонио "антиизраелске" гласове – укључујући Грин, конгресмена Томаса Масија, бившег директора Националног центра за борбу против тероризма Џоа Кента, као и читав низ медијских савезника који су му раније били лојални, попут Такера Карлсона и Алекса Џонса – и пружио Нетанјахуу рат какав је овај деценијама прижељкивао, мада по цену интереса Западног Јерусалима.
Америчке симпатије према Израелу у односу на Палестинце налазе се на најнижем нивоу икада; више од половине свих Американаца жели да се војна помоћ Израелу укине или смањи, а 71 посто Американаца је у априлу у анкети агенције Ипсос изјавило да не жели никакве везе са различитим сукобима у којима Израел учествује на Блиском истоку.
Десетине милиона долара донација од стране моћног израелског лобија у САД нису успеле да спрече кандидате – попут новоизабраног сенатора Абдула ел Саједа у Мичигену, као и новоизабраних чланова Представничког дома Даријализе Авиле Шевалије у Њујорку, Адама Хамавија у Њу Џерсију и Донавана Макинија у Мичигену – да однесу победу на изборима, иако су наступали са изразито антиизраелском реториком.
Конгрес, у којем доминирају демократе, можда ће бити нешто мање попустљив према Нетанјахуовим захтевима. Међутим, без обзира на изборни резултат републиканаца, израелски лидер се тренутно бори за формирање коалиције након што је изгубио већину на парламентарним изборима одржаним прошле недеље, те је могуће да у јануару више неће бити на власти.
Штавише, израелски лоби остаје снажан чинилац у америчкој политици, а његов утицај превазилази страначке поделе. Хаким Џефрис, који ће у јануару преузети функцију председавајућег Представничког дома, налази се међу 354 од 433 актуелна члана тог дома који су примили финансијска средства од израелске лобистичке организације АИПАК. С друге стране, Ел Сајед ће бити једини сенатор који није прихватио новац од АИПАК-a или других произраелских група, као што су "Џеј стрит" или Републиканска јеврејска коалиција.
Према подацима платформе "Ко финансира мог представника?", АИПАК је на овогодишње изборе на средини мандата потрошио 120 милиона долара, а 245 од 267 кандидата које је ова група подржала – што чини 92 одсто – победило је у уторак у својим изборним тркама.
"Није важно да ли је реч о Демократској или Републиканској странци", изјавио је Маранди. "Обе странке су потпуно корумпиране и везане за, како бих ја то назвао, 'Епстинову класу'. Питање није толико у томе ко ће кога заменити, већ у томе што се расположење међу обичним Американцима променило. Ако елите то не узму у обзир, запашће у невоље."
Да ли је Иран победио на изборима?
То да ли ће Иран имати користи од пораза републиканаца у великој мери зависи од тога шта ће Трамп даље учинити. Иако су избори на средини мандата можда претворили Трампа у политичара чији је утицај на измаку (тзв. хрому патку) и нанели Републиканској странци пораз који ће се осећати генерацијама, председник и даље задржава моћ да започне рат – а управо то од њега траже неки од његових најгласнијих савезника којима је "Израел на првом месту".
"Сада нема шта да се изгуби", написала је на платформи Икс произраелска инфлуенсерка Лора Лумер. "Време је да председник Трамп једном заувек реши питање Ирана. Само напред."
"Трамп још увек има времена да сруши (ирански) режим и остане упамћен као један од највећих америчких председника", објавио је израелски аналитичар др Ели Давид.
Трамп је јасно наговестио да би након избора на средини мандата могао поново да покрене рат; прошле недеље је на једном скупу рекао својим присталицама: "Видећете Иран за пар недеља". У разговору за "Фокс њуз" после избора, председник је изјавио да "у кратком временском року морамо да предузмемо нешто крупно" против Ирана, додајући да би то вероватно подразумевало "снажан ударац".
Уколико Трамп крене тим путем, он се налази у ситуацији која личи на одбројавање. Нови сазив Конгреса, под контролом демократа, ступа на дужност 3. јануара. Иако су демократе ове године гласале за неколико резолуција чији је циљ био да спрече Трампа да започне рат против Ирана, све су биле осуђене на неуспех јер су републиканци контролисали оба дома Конгреса. Сада бирачи очекују да чак и они сенатори и чланови Представничког дома, које финансира АИПАК, предузму конкретне кораке и ограниче Трампова ратна овлашћења.
"Ако Трамп сада одлучи да нападне Иран", рекао је Маранди, "демократе, као и поједини републиканци, наћи ће се под притиском да му се супротставе – свидела се та идеја њиховим финансијерима или не."
Техеран не полаже наде у промену курса Вашингтона, али избори одржани у уторак упутили су обема странкама лекцију која ће одјекивати још годинама: упуштање у сукоб са Ираном економски је неодрживо, унутар земље непопуларно, а за свакога ко се налази у Белој кући – представља политичко самоубиство.
Трамп и Републиканска странка платили су највишу цену јер су пристали да воде рат Бенјамина Нетанјахуа; притом, само су најтврдокорнији заговорници политике "Израел на првом месту" унутар републиканског табора сугерисали да је за тежак пораз који је странка претрпела у уторак криво нешто друго.
Када је реч о Израелу, ситуација је мање јасна. Нетанјаху – или било ко ко га наследи – можда никада више неће имати америчког председника тако наклоњеног као што је био Трамп. Ипак, Израелци у Вашингтону и даље имају моћан лоби који ће, баш као што то чини већ деценијама, усмерити своје деловање на нови сазив Конгреса, настојећи да извлачење САД из рата са Ираном учини што тежим.
Live
