Свет
Америка не воли губитнике: Какав је коначни биланс спољне политике САД
Резултат од 3. новембра се превише лако може протумачити као само Трампов пораз. Међутим, пуко бројање мандата нема велики значај: важније је разумети шта ови избори говоре о способности САД да наставе на начин који су деловале током протеклог времена, пише италијански геополитичар Лорецо Марија Пађини
Америка не воли губитнике – Америка воли добитнике. Демократе немају разлога да се радују, јер они нису победили на изборима на средини мандата – чињеница је, међутим, да их је изгубио Доналд Трамп.
Изгубили смо изборе због рата у Ирану, написао је потпредседник САД Џеј Ди Венс на друштвеној мрежи Икс. Вејн Хамилтон, републиканац из Тексаса, сажео је резултат избора у једну једину реченицу: "Изломили су нас као маче мушкатле."
Венсова констатација је, наравно, само делимично тачна: просечни Американац не може да покаже чак ни где се на мапи света налази Иран. О резултатима избора одлучила је много баналнија ствар: цена горива на пумпама – а не, рецимо, погибија иранских девојчица у школи. Још у мају, цена бензина износила је у просеку 4,48 долара по галону, која је пре рата била мања од три долара.
Трамп је постао изразито непопуларан и дубоко је разочарао своју странку, примећује руски мислилац Александар Дугин у новој емисији "Ескалација" на Спутњику, и сада се унутар саме Републиканске странке према њему рађа истинска мржња. Био је то, заправо, својеврсни референдум против Трампа, јер је, за такозваног просечног Американца, све у новчанику.
Како је приметио бивши амерички официр Маринског корпуса Скот Ритер: "Изгубили смо зато што је цена горива постала неугодна за америчког бирача", јер просечни бирач нема никакав морални компас, већ само банковни рачун.
Трамп је, наставља руски геополитичар, исцрпео све своје ресурсе и он више нема никакву политичку будућност. "Једина опција која му преостаје јесте да, пре истека мандата, додели помиловања својој породици и пословним сарадницима, а затим се тихо повуче у пензију", додаје он.
Председник који никоме није донео мир
У суштини, Трамп је био само инвеститор у некретнине, пословни човек, навикнут да све вреднује кроз призму пословних интереса, и бивши пријатељ Била и Хилари Клинтон. Сада, суочен са овим неуспехом, чак и он постаје свестан да је његов други председнички мандат био потпуна катастрофа.
Желео је све, а на крају је остао без ичега, констатује Дугин: "Желео је да уђе у историју као миротворац, али он ником није донео мир."
Желео је да извуче САД из глобалистичких пројеката – али чак ни у томе није успео, наставља руски филозоф. И обећао је да ће обелоданити Епстинове спискове – али их никада није објавио. Желео је да постане "краљ света" – али то није постигао, каже Дугин. Норвешки Комитет за доделу Нобелових награда упорно је одбијао Трапмову идеју да се и он уврсти у лауреате Нобелових награда за мир.
Занимљиво је да Трамп одлази у пакету са његовим "пријатељем Бибијем" – израелским премијером Бенјамином Нетанјахуом. То је био тандем који је запалио читав Блиски Исток. За разлику од Трампа, Биби нема могућност да се "тихо повуче у пензију". Његов растанак од власти, по свему судећи, биће веома болан, обележен суђењима за бројне корупционашке афере.
У међувремену, ситуација на Блиском истоку ће се вероватно брзо променити – Нетанјаху је коначно изгубио власт у Израелу. Више нећемо виђати онакав интензиван, агресиван притисак израелског лобија на амерички политички систем, сматра руски филозоф, какав смо гледали док су на власти биле ове две личности.
Објективно, додаје он, Трамп је изгубио готово све што се могло изгубити, а његов учинак га сврстава у ред најгорих председника САД, додаје он.
Са Трампом пада и сама "америчка империја"
Све у свему, Трампов пораз за сада не мења ништа суштински у америчкој политици. Све се своди на стару максиму: "Краљ је мртав, живео краљ". Питање је само како ће демократе пронаћи "новог краља"?
У суштини, странка која је започела геноцид управо је победила странку која га је наставила, каже писац са Шри Ланке Индраџит Самарџива на свом блогу "Инди-ко", који је 20-ак година проживео у Америци.
Геноцид се, логично, наставља, примећује Самарџива, јер је сама Америка геноцид, а о томе се не гласа. Трамп је водио кампању против "глупих ратова", а и демократе су такође водиле кампању против "глупих ратова", али увек постоји неки опаки рат у који су умешане обе странке.
Када је реч о Украјини, која је суштинска разлика између политике "црвених" и "плавих", пита се овај аутор: "Једни уздижу Украјину док је користе за напад на Русију, други је омаловажавају док раде потпуно исту ствар – али, суштински, обе стране раде исто. Једина разлика је у маркетингу."
У приземним, маркетиншким триковима, који се одвијају као у циркусу током мађионичарских представа.
Све ће се, наравно, још неко време наставити по старом, јер Америка није демократија – она само имитира демократију у спољашним формама – већ "огољена олигархија", каже овај аутор. Олигархија се закономерно претвара у охлократију – владавину олоша. Трамп је, према речима бразилског геополитичара Пепе Ескобара, био директор великог америчког циркуса, али само привремени директор, јер шоу, некако, мора да се настави.
Американци су некад имали своје слуге широм света, наставља Самарџива, а та "илузија избора" нас је све држала на окупу, на јефтиним местима у колосеуму кабловске телевизије, где смо навијали за гладијаторе који нам се лажно осмехују. Али, то је била само илузија и не треба имати дилему: данас "одлази управо сама 'империја'".
Трећи новембар није само Трампов пораз
Резултат од 3. новембра се превише лако може протумачити као само Трампов пораз, пише италијански геополитичар Лорецо Марија Пађини за сајт "Фондација стратешке културе". Међутим, пуко бројање мандата нема велики значај: важније је разумети шта ови избори говоре о способности САД да наставе на начин који су деловале током протеклог времена.
Вреди почети запажањем које је у оштрој супротности са тоном првих реакција: тешкоће са којима се суочава администрација су стварне и нису само Трампове личне грешке.
Свођење овог питања на популарност председника значи промашити суштину ствари, примећује италијански геополитичар: ови избори доводе у питање даљу одрживост америчке спољне политике, засновану на сталном војном и економском притиску.
На пример, према извештају који је Пентагон поднео Конгресу 16. октобра, укупни трошкови интервенције достигли су 47,1 милијарду долара, од чега је више од 60 одсто овог износа потрошено на муницију; 29 милијарди долара на замену утрошених бомби и пројектила. Глобалне залихе пресретача "патриот" су исцрпљене, а нове количине су повучене из команди у Азији и Европи.
Конгресна канцеларија је упозорила да би ће попуну арсенала бити потребно најмање пет година. Генерални инспектор Министарства одбране је отворено проговорио о стратешким недостацима: рат против регионалне силе средње величине исцрпео је резерве намењене за сукоб између равноправних сила. То је чињеница која би требало да забрине Вашингтон много више од било ког изгубљеног места у Пенсилванији.
Неслагање између јавног наратива и финансијских извештаја поднетих Конгресу није само комуникациони проблем, пише Паћини, већ служи одређеној сврси: да помери дискурс са материјалног нивоа на ниво политичке воље.
Све док питање остаје "да ли је председник непопуларан", моћ нације делује нетакнуто, а проблем се чини решивим пуком променом већине.
Америка није спремна да плати цену
Ако се, међутим, постави питање да ли „војно-индустријски комплекс може да прати темпо који намеће стратегија“, ограничење постаје структурно и никакви избори га неће уклонити. Осим тога, запањујуће је да је сама кампања на средњорочним изборима остала фокусирана искључиво на трошкове живота и да је чак и опозиција критиковала цену бензина, остављајући у сенци још непријатније питање: питање о стварној војној моћи Америке.
При томе, поновимо: Америка се у Западној Азији није сукобила са војном суперсилом, већ са "средњом регионалном силом" – Ираном, и изгубила овај рат.
Наш избор
САД можда и даље имају средства да наставе са ваздушним нападима, наметањем санкција, итд, али сваки од ових алата захтева друштво спремно да годинама сноси цену – у гориву, дуговима и исцрпљеним арсеналима, закључује италијански геополитичар, али 3. новембра та спремност је пукла. За европске савезнике, навикнуте да америчку заштиту посматрају као загарантовану, ово је најважнија порука: утицај Вашингтона сада зависи од домаћег консензуса који нико – чак ни Бела кућа – више не може да гарантује.
Данас би требало мање да размишљамо о Трампу, каже Дугин, а више да се усредсредимо на суштину: његова политика се у целини показала као колосалан неуспех. То је, у ствари, коначни биланс америчке спољне политике.
Цену овог неуспеха ће плаћати сами Американци, навикли на амерички начин живота: на јефтино гориво и на све остале погодности које им је он до сада пружао.
У годинама које долазе, за Американце нема више "бесплатног ручка". Цену ће морати да плаћају сви, без изузетка.
Live
