Тензије Ирана и Албаније кулминирале након новог сајбер напада: "Добро дошли у пакао"

Клијенти албанске банке "Крединс" били су шокирани када су непосредно пре Божића примили следећу поруку: "Ваш рачун је блокиран. Стање на вашем рачуну је нула. Хвала вам".

Поруке, за које се испоставило да су лажне, сигнализирале су отварање новог фронта у ономе што су албанске власти, Сједињене Државе и НАТО назвали огромним сајбер нападом који је оркестрирао Иран, пише "Њујорк тајмс" истичући да је Албанија једна од најслабијих чланица НАТО алијансе.

"Ово је агресија на суверенитет једне земље од стране друге", рекао је премијер Албаније Еди Рама, називајући нападе "апсолутно истим као конвенционалне војне агресије".

Како пише амерички лист, најновији сајбер напади одвели су Албанију у вртлог неизвесности и гурнули је у велике геополитичке битке које укључују Иран, Израел и САД.

Удари су почели 2021. године упадом иранских хакера на сервере Владе Албаније, али су држави почели да праве значајне проблеме тек претходне године. Разлог за нападе је то што Албанија, у Драчу, пружила уточиште групи иранских дисидената Муџахедин е-Калк (на Западу познатију као МеК).

Албанија је у септембру прекинула односе са Исламском Републиком Иран, протеравши иранске дипломате као одговор на, како наводи "Њујорк тајмс" кажу, најопаснији сајбер напад у Европи на чланицу НАТО-а од 2007. године.

Процуреле поверљиве информације

Напад на Албанију не само да је пореметио рад владе и покушао да поткопа поверење у финансијске институције већ је укључивао и цурење огромне количине поверљивих информација.

Процурели подаци укључују имена и адресе више од хиљаду прикривених полицијских доушника, преписке шефа албанске обавештајне службе, бившег председника и бившег шефа полиције; и банкарске информације за више од 30.000 људи.

Озбиљност ширења напада, пише "Њујорк тајмс", представља тежак тест за НАТО, будући да Члан 5 Повеље НАТО налаже да ће се "оружани напад" на било коју чланицу "сматрати нападом на све њих".

НАТО се за сад ограничио на обећања да ће "подржати Албанију у јачању њених капацитета за сајбер одбрану" и осудити "злонамерне сајбер активности које су осмишљене да дестабилизују и наносе штету безбедности савезника и поремете свакодневни живот грађана".

"Добро дошли у пакао... Ви змије! Ти легло змија! Како да избегнете да будете осуђени на пакао? Све док постоји МеК постојимо и ми" наводи се у поруци објављеној на хакерском Телеграм каналу у децембру након што је Албанија одбила да затвори камп МеК-a.

Како би смањила ризик од панике, албанска влада је забранила новинским кућама да објављују информације које су процуриле на хакерским Телеграм каналима. Сједињене Државе су послале стручњаке из ФБИ-ја и других агенција, иако је Рама истакао да би желео "да америчка влада учини више и буде присутнија".

Ирански дисиденти, истакао је он, имају "пријатеље на Капитол Хилу који лобирају за њих", али им је сада наређено да зауставе јавне активности против Ирана. МеК је прошле године отказао контроверзни догађај Слободни Иран.

"Сада тога више нема. Надамо се да неће покушати поново јер то није од користи овој земљи и они то морају да прихвате", нагласио је албански председник.

Припадници организације Муџахедин е-Калк протерани су из Ирана зато што их иранске власти терете за смрт 12.000 људи. Након протеривања чланови дисидентске групе су склопили савез са Садамом Хусеином и покренули серију напада на иранске снаге, а сместили су се у бази "Ашраф" у Ираку. Ипак, проиранске снаге су их протерале из Ирака, те су хиљаде иранских дисидената пронашле уточиште у околина Драча у Албанији.

Како се наводи, претходна албанска влада је сматрала да би такав потез додатно ојачао позиције Тиране у Вашингтону. 

У нападима МеК-a на Иран убијено је, како се процењује, око 12.000 Иранаца, а припадници организације Муџахедин е-Калк број жртава процењују на чак 50.000.

Техеран терети МеК за тероризам и за издају.