Шта мистерија несталог драгуља краља Чарлса III открива о новом односу Британије и Индије?

У низу блиставих наруквица, круна, кугли и жезла, крунисању краља Чарлса III тешко да је фалило бљештавила.

Међутим, у поворци позлаћених артефаката и драгог камења у Вестминстерској опатији нешто је ипак недостајало – вероватно најпознатији драгуљ у краљевској колекцији, пише "Политико". 

Задивљујући дијамант Кох-и-Нур, поклоњен краљици Викторији 1849. године, један је од највећих и најстаријих брушених дијаманата на свету.

Некада је красио средишњи део сто година старе круне краљице Мери, чију је модификовану верзију на крунисању носила краљица Камила, супруга краља Чарлса.

Огроман камен ког је са изузетних 793 карата Викторијин муж Алберт смањио на 106, носила је Мери када је њен супруг краљ Џорџ V крунисан 1911. године.

Дијамант је поново носила краљица мајка, Елизабета, у другој круни на крунисању свог мужа, краља Џорџа VI 1937. године.

Међутим, Кох-и-Нур је ове суботе остао закључан у Лондонској кули на обалама реке Темзе.

Одлука да се не обнови светлуцави средишњи део Мерине круне када је она преуређена за Камилу није био само једноставан естетски избор, пише бриселски портал. Прича о несталом дијаманту је, заправо, део 200 година старе геополитичке борбе која открива много о променљивим струјама моћи у 21. веку и улози Британије у модерном свету.

Кох-и-Нур је, неславно, у Велику Британију почетком 19. века донела Британска источноиндијска компанија, велики војно-комерцијални огранак Британске империје након што је одузет од пенџабског дечака-краља у току колонизације Индије.

Реплика великог драгуља налази се у музеју у Мумбаију, али Индијци жуде за враћањем правог.

Чак и два века касније, Кох-и-Нур на британској церемонији коју су пратили милиони широм света деловао би као провокација Индије, све моћније нације са којом Британија сада настоји да преговара о уносном споразуму о слободној трговини.

Појава камена на крунисању би "непотребно повећала тензије", рекла је за "Политико" особа за коју бриселски портал наводи да је "упозната са начином размишљања унутар владе премијера Нарендре Модија".

Камен "враћа болна сећања на колонијалну прошлост", рекао је портпарол Модијеве партије Баратија Јаната.

Отворена рана

Дијамант величине јајета првобитно је био део Пауновог престола украшеног драгуљима, седишта Шах Џахановог великог могулског царства из 17. века у Делхију. Опљачкао ју је 1739. године ирански освајач Надир Шах, а кроз ратове и пљачке стигао је до Авганистана, успут постајући део бројних митова и легенди о проклетствима.

Драгуљ је на крају је стављен у појас првог махараџе Сикског царства, Рањита Сингха, где је запао за око официрима Источноиндијске компаније 1832. године, након што су британске војне снаге прегазиле већи део Индије.

Дијамант је одузет од Синговог потомка, деветогодишњег Дулипа Синга, и предат краљици Викторији 1849. године.

Скоро два века касније, пљачка камена остаје пенџабска "психолошка отворена рана", рекла је историчарка Анита Ананд у свом хит подкасту "Царство", чији је ко-водитељ историчар и стручњак за Британску источноиндијску компанију Вилијам Далримплу.

Она је дијамант назвала "дипломатском ручном бомбом" која чека да експлодира.

Велика Британија је након напуштања ЕУ 2020. године у потрази за новим трговинским партнерима, а однос моћи са њеном бившом колонијом Индијом се мења.

Индија је прошле недеље претекла Велику Британију и постала пета економија света, а прошлог месеца је претекла Кину и постала најмногољуднија нација на свету.

Посредовање у трговинском споразуму са Индијом био је приоритет за све британске владе након брегзита - а како се преговори настављају, Индија жели свој дијамант назад. 

Поводом Кох-и-Нура, Индија очекује "прикладан дијалог" и "разговор оријентисан на резултате", рекао је упућени саговорник "Политика" који је споменуо и Златни трон — још једну реликвију заплењену из царства Сика која се тренутно налази у Музеју Викторије и Алберта у Јужном Кенсингтону, при чему је нагласио да и други различити предмети узети из индијских храмова носе "огромну емотивну вредност" за Индијце.

"Мислим да не постоји ниједна особа у Индији која ће рећи 'заборави на све то'", рекао је саговорник "Политика".

Ипак, ни британска влада ни Бакингемска палата не планирају да разговарају о стварном враћању дијаманта, наводи портал.

Спор око Кох-и-Нура део је шире приче која се развија у тренутку у ком велике европске силе покушавају да "оперу" своју колонијалну прошлост.

Бивши конзервативни канцелар Џорџ Озборн, сада председник Британског музеја, и грчки премијер Киријакос Мицотакис већ воде преговоре о подели Партенонских мермера путем новог споразума о партнерству.

Партенонски мермери били део велике скулптуре која је вековима украшавала унутрашњу колонаду атинског Партенона дугу 160 метара, све док Томас Брус, седми гроф од Елгина, није уклонио 75 метара мермерних украса и послао их у Енглеску 1802. године. Партенонски мермери се зато често називају и Елгинов мермер.

Корак испред Озборна је Музеј Хорниман у јужном Лондону, који је крајем прошле године вратио Нигерији предмете које су Британци опљачкали 1897. године.

Осећај кривице

Шест од 10 Британаца (62 одсто) подржава враћање артефаката у државе из којих су отети, показала је анкета из 2021. године. Ипак, далеко од тога да је подршка универзална, пише "Политико".

Повратак артефаката Нигерији је грешка, рекао је професор Универзитета у Оксфорду Лоренс Голдман.

"Мислим да је то погрешно. Произашло је из осећаја кривице, а ми би требало да будемо изнад тога", рекао је он критикујући успут оно што је назвао "ситним, националистичким" захтевима индијске владе.

Уместо да тражи да им се врати Кох-и-Нур, индијска влада би требало да се "поноси тиме што индијски предмет краси круну британске краљице", предложио је Голдман.

Напори да се врате спорни предмети долазе са левице, рекао је он, и прилично су површна реакција генерације која можда своју историју не познаје довољно добро.

Одлуком да се Кох-и-Нур не користи у овогодишњој церемонији крунисања, британска краљевска породица је показала дипломатску грациозност, сматра Голдман.

Стратегија Индије

Индија, са своје стране, користи то што је овогодишњи домаћин самита Г20 како би скренула пажњу на своје напоре за репатријацију украденог блага.

Двадесет реституисаних индијских антиквитета, укључујући папагај даму од Кхајурахоа, статуу из 12. века коју је Канада вратила Индији 2015. године, били су изложени дипломатским представницима у фебруару.

Индијски секретар за културу Шри Говинд Мохан рекао је да ће његова држава ускоро потписати Споразум о културној баштини са САД како би се спровела "глатка репатријација" антиквитета.

Пројекат "Понос Индије" помоћу друштвених мрежа идентификује артефакте узете из индијских храмова и олакшава њихов повратак.

"Индија расте", рекао је високи британски посланик за "Политико", напомињући да је земља на путу да до 2030. године буде трећа највећа економија света.

Када би Британија била отворена за дијалог о враћању предмета, "то би био веома добродошао корак", рекао је саговорник бриселског портала описан као високопозиционирани британски бизнисмен који је радио у Индији скоро две деценије.

Како се англо-индијски трговински преговори настављају, повратак Кох-и-Нура Индији могао би да буде "значајна размена политичке добре воље са обе стране", сугерисао је један бивши саветник индијске владе задужен за трговину.

У догледној будућности они који желе да виде Кох-и-Нур изблиза мораће да посете Лондон, закључује "Политико".

Дијамант ће заузети централну улогу у новој изложби крунских драгуља која се касније овог месеца отвара у Лондонској кули. Како се напомиње, прича о камену као "симболу освајања" биће по први пут истражена у оквиру те изложбе.