"Шпигл": Све говори у корист Ердогана

Многи бирачи и већина медија у Турској су лојални председнику Ердогану, а његови противници су деморалисани. Изгледа да ће Ердоган остати председник Турске, пише немачки магазин "Шпигл".

У други изборни круг 28. маја улазе актуелни председник Реџеп Тајип Ердоган и његов изазивач Кемал Киличдароглу. Високо изборно веће је то сада и званично потврдило.

Нико од кандидата није добио више од 50 одсто гласова. Ердоган је освојио 49,4 одсто, Киличдароглу 45 одсто, националиста Синан Оган 5,2 одсто. 

Ердоган и даље контролише своју базу

На дан избора, испред седишта странке председника Ердогана, могло се видети колико су бирачи везани за човека кога зову реис (вођа). Атмосфера испред седишта странке је показала да Ердоган јесте прави вођа.

Његове присталице су га сатима чекале испред балкона са којег Ердоган традиционално држи победничке говоре.

Око 30 одсто бирача припада Ердогановој бази. Они му безусловно верују и убеђени су да он ће повести земљу у бољу будућност. Председник се ослања на подршку у Анадолији. Предуго их је елитистички запад земље гледао са висине.

Избори су показали да ни економска криза, ни разорни земљотрес нису довели до промене. Економска криза и земљотрес могу имати и супротан ефекат: што је ситуација хаотичнија, то је бирачка база лојалнија.

Поделе у турском друштву

Политичка десница у Турској је на изборима била подељена у три блока. Први блок је владајућа коалиција коју предводи Ердоган.

Политичка сцена је фрагментирана, али је Ердоган показао колико је моћан, јер је његова странка задржала већину у парламенту. Други круг председничких избора изнудио је Оган, са својих 5,25 одсто. "Турски националисти и кемалисти данас играју кључну улогу", рекао је Оган у интервјуу за "Шпигл" непосредно после избора.

Пре избора, спекулисало се о томе да би Курди могли да направе одлучујућу разлику. Сада изгледа вероватније да ће Оган имати пресудан утицај на Ердоганову победу. И, као што је већ наговестио, можда ће ту услугу скупо наплатити. Он жели рестриктивну политику према избеглицама и оштрији курс према Курдима.

Ако Киличдароглу не приреди неко изненађење у наредним данима, Турска ће после 28. маја скренути још више удесно.

Да ли је Киличдароглу погрешан кандидат?

У земљи са већински сунитским становништвом, којом већ 20 година влада Ердоган, опозиција је изабрала технократу Киличдароглуа, припадника алевитске мањине.

Киличдароглу је водио према већини анкета. После две деценије Ердоганове владавине, изгледало је да већина Турака жуди за променама, за анти-Ердоганом.

На изборима у недељу, Киличдароглу је за више од четири процента заостао за актуелним председником. Сада чак и највећи оптимисти у опозиционом табору сумњају да ће он успети да сустигне Ердогана.

У опозицији би требало да започне дебата о томе да ли је Киличдароглу био погрешан, недовољно харизматичан кандидат. Сонер Цагаптај, експерт за Турску са Вашингтонског института, тврди да су конзервативни муслимани били резервисани према Алевиту.

Киличдароглу стоји пред готово немогућим задатком

Није тајна да су медији у Турској под огромним притиском. Многи власници медијских кућа блиски су влади председника Ердогана. Економски интереси, тврди "Шпигл", победили су слободу штампе и право грађана на информисање.

Између 1. априла и 1. маја, турска телевизија је пренела више од 32 сата програма са Ердоганових предизборних скупова, док је Килинчдароглу добио 32 минута. То значи да грађани немају праву могућност да стекну представу о другим кандидатима, ни да се информишу о другим странкама.

Избори могу много тога да промене у политици. Пре избора опозиција је видела како се појављује нови покрет, који превазилази верске и секуларне мањине. Сада је питање шта је од тог покрета остало.

Киличдароглу се сада суочава са готово немогућим задатком. Он мора поново да организује своје деморалисане присталице и поврати њихову веру у победу у  другом изборном кругу.

Број оних који нису гласали био је изузетно мали. Ако Киличдароглу не успе да придобије гласаче, он неће имати никакве шансе 28. маја.