Културолошки рат око вештачке интелигенције

Амерички Конгрес је спреман да се ухвати у коштац са развојем вештачке интелигенције (АИ), у тематику се укључује и Бела кућа, али људи који су највише размишљали о ризицима унапређења АИ и даље су подељени у завађене таборе, препуцавајући се на Твитеру и у медијима.

На једној страни су истраживачи усредсређени на тренутне и непосредне ризике технологије, као што су системи вештачке интелигенције који одржавају штетну пристрасност према маргинализованим групама. На другој су они који су фокусирани на дугорочнији ризик да би у будућности вештачка интелигенција могла да се окрене против човечанства на начине које не можемо да зауставимо, и да би постала егзистенцијална претња нашој врсти, пише "Политико".

Подела међу стручњацима, истиче се, велики је проблем за лидере у Вашингтону, Бриселу и свим другим центрима моћи који тренутно размишљају о вештачкој интелигенцији: ако не знате о чему да бринете, онда не знате ни шта да радите у вези са тим. Обе стране имају веома убедљиве аргументе, али њихова непомирљивост онемогућава ефикасан одговор у вези са вештачком интелигенцијом.

Коначно, трећа група стручњака сматра да два табора имају више заједничког него што су вољни да признају. Истраживач оксфордског Института за етику у области вештачке интелигенције Карина Пранкл, каже да би, на пример, истраживање о непосредним питањима као што је пристрасност вештачке интелигенције врло вероватно пружило увиде који ће бити од користи у решавању магловитих егзистенцијалних ризика.

Био би велики подвиг помирити два табора, констатује се у чланку у којем се даље описују њихове карактеристике.

Они који се баве социјалном правдом, описују се као млађа и разноврснија гомила која сматра да је табор егзистенцијалног ризика стар, бео и превазиђен, забринут због научно-фантастичних сценарија на рачун стварних проблема који тренутно утичу на људе, попут неправедних затворских казни или пристрасности приликом прегледа пријава за посао.

Заступници егзистенцијалног ризика оптужују табор социјалне правде да дају приоритет релативно уском кругу питања у односу на дугорочни опстанак човечанства.

Заједница истраживача вештачке интелигенције окупљена је око неколико универзитетских градова попут Оксфорда у Енглеској и Берклија у Калифорнији. То је блиско повезана група, посебно у круговима фокусираним на егзистенцијални ризик од вештачке интелигенције, која укључује многе алтруисте, чланове утилитаристичког покрета који спонзорише Сем Банкман-Фрид (ухапшении оснивач банкротирале берзе криптовалута FTX).

У овом затвореном свету, кажу истраживачи, укљученима у различите таборе, тешко је да виде даље од својих фракцијских спорова.

Уместо да подстакну два табора сарађују на остварењу истог циља, брз напредак АИ и пажња коју он добија само су учинили дебату оштријом, наводе стручњаци.

Последње недеље само су још више распириле ватру.

У марту је објављено отворено писмо, које је између осталих потписао Илон Маск, у коме се позива на шестомесечну паузу у истраживању вештачке интелигенције из безбедносних разлога, али је оно изазвало критике због превише фокусирања на дугорочне ризике, а недовољно на дискриминацију и неправедност у стварном свету, истиче се у чланку.

Прошломесечна одлука "оца" вештачке интелигенције Џефрија Хинтона да напусти "Гугл" како би се усредсредио на то да упозорава на опасности од вештачке интелигенције изазвала је критике да није подржао сараднике који су у компанији годинама раније износили забринутост због пристрасности АИ.

Указује се и на то да се води дебата да ли закон о патентима треба да покрива изуме направљене помоћу АИ. Из "Гугла" наводе да се тренутни закони о патентима односе само на проналазаче и траже појашњење надлежних државних органа како алати АИ утичу на укупан процес проналаска.

Виши саветник за патенте у "Гуглу" Лора Шеридан изјавила је да у компанији сматрају да "вештачка интелигенција не треба да буде означена као проналазач према америчком закону о патентима и верујемо да би људи требало да поседују патенте за иновације настале уз помоћ АИ".