Истрага "Политика" о злостављању у Европском парламенту: Ситуација ван контроле

Власти Европске уније више пута нису успеле да заштите жртве злостављања од стране моћних политичара, услед културе апатије према случајевима злостављања која влада у Европском парламенту, објавио је "Политико" након велике истраге.

Саговорници тврде да су размере злостављања у седишту демократије ЕУ "изван контроле", а други су навели да су трпели сексуално злостављање, те да су "психолошке манипулације" биле свакодневица.

Поједине жртве чак наводе да су добиле савете да дају отказ, а вишемесечна истрага "Политика" је показала да су ниже рангиране бирократе трауматизоване након година злостављања.

Сведоци и жртве, који су говорили под условом да остану анонимни, описали су да су се због злостављања осећали "физички и ментално мртво", као и да су помишљали и на суицид.

Многи су патили од недостатка сна и анксиозности, јер су месецима чекали да се њихове притужбе истраже, а један од саговорника описао је да се осећао као "затвореник осуђен на смртну казну".

"Запослени су се бојали да поднесу притужбе јер је процес за жртве врло стресан", рекао је чешки европарламентарац Марсел Колаја.

Жртве, углавном, одбијају да уђу у тај процес јер се испоставило да је пристрасан у корист европарламентараца, а у неким случајевима жртве су биле одговорене од подношења притужби.

Ситуација је ван контроле

"Политико" наводи да комплетни записи о пуном обиму проблема или не постоје, или их власти држе у тајности, упркос многим захтевима за објаву информација.

"Сви знају да је ситуација ван контроле", рекла је асистенткиња запослена у Европском парламенту која се спрема да поднесе притужбу против једног европарламентарца.

Једна жена која је недавно дала отказ због психолошког злостављања, рекла је да је током читаве каријере трпела сексуално злостављање од стране надређених.

Иако су процеси мучни и трају месецима, поједини европарламентарци су ипак санкционисани, међутим до њихових идентитета не може да се дође.

У документима у која је "Политико" имао увид, наводи се да су од 2019. до 2021. године парламентарни одбори покренули 34 нове истраге у случајевима психолошког или сексуалног злостављања, а да су се 24 односиле на понашање европарламентараца.

Како се наводи, у осам од 34 случаја дошло је до кажњавања преступника. Казне се крећу од благих опомена до финансијских казни или забране учествовања у активностима парламента, међутим проблем је што су санкције, углавном, веома благе.

Председница Европског парламента Роберта Метсола наредила је недавно унутрашње реформе које би требало да значајно побољшају процес истраживања притужби за злостављање.

Међутим, након што су ранији позиви на реформе игнорисани, активисти, жртве и забринути европарламентарци боје се да ће и ова прилика бити пропуштена, пише "Политико".