Свет

Запад није спреман да пружи Украјини безбедносне гаранције

Садашњи и бивши западни званичници кажу да нема консензуса око давања гаранција, нити око тога шта би оне укључивале и у ком формату би биле пружене
Запад није спреман да пружи Украјини безбедносне гаранције© Tanjug/Javad Parsa/Pool Photo via AP

Украјина тражи обавезујуће безбедносне гаранције како би дугорочно обезбедила опстанак, али савезници једноставно нису још увек спремни да јој их пруже.

Упркос месецима разговора о овој теми, западни савезници су и даље подељени око готово сваког елемента одговора на тај захтев, рекло је пет европских дипломата на које се позива "Политико". Да ли би НАТО, којем Украјина тежи да се придружи, требало да то разматра или би појединачне земље, највеће војне силе, требало да дају сопствене одговоре, да ли су гаранције без чланства у НАТО вредне и шта се уопште подразумева под безбедносним гаранцијама?

Сва та питања остају отворена, иако има само пет недеља до важног самита НАТО у Виљнусу, кажу дипломате које се цитирају у тексту.

Украјина гледа на тај самит као неку врсту крајњег рока, тражећи од савезника да се изричито обавежу на скупу на којем ће се разматрати треба ли Украјину примити у НАТО и обезбедити јој успут безбедносне гаранције.

"Треба нам јасан одговор да је чланство Украјине у НАТО-у неизбежно и да неће бити некаква монета за поткусуривање", рекла је заменица украјинског премијера за европске интеграције Олга Стефанишина.

Подржаваоци Кијева, међутим, суочавају се с непријатном стварношћу: многи не желе да дају Украјини конкретан временски оквир придруживања Северноатлантској алијанси у овом тренутку. Али не желе ни да оставе Украјинце разочараним или рањивим.

Као резултат тога, више западних лидера све више тражи безбедносне гаранције и нуди оптимистични језик о чланству. Али испод реторике, стварно планирање је збркано.   

"Некад је тешко да разумемо о чему уствари причамо", каже један источноевропски дипломата.

Украјина жели да НАТО лидери пруже Кијеву јасну мапу пута приступања чланству кад се сукоб с Русијом заврши и конкретне безбедносне гаранције западних земаља у међувремену.

О потреби за безбедносним гаранцијама говорили су и неки западни лидери: француски председник Емануел Макрон понудио је нешто између таквих гаранција пружених Израелу и пуноправног чланства у НАТО, док је британски премијер Риши Сунак изјавио да савезници желе да обезбеде дугорочне гаранције за Украјину.

Али садашњи и бивши званичници кажу да нема консензуса око давања гаранција, нити око тога шта би оне укључивале и у ком формату би биле пружене.

Један од предлога који је на столу је тзв. "Кијевски безбедносни споразум", концепт који је украјински председник Владимир Зеленски развио са бившим генералним секретаром НАТО-а Андерсом Фог Расмунсеном. План подразумева кључну групу савезника који би дали обавезујуће гаранције да ће ојачати украјинску одбрану у наредним годинама с војном и не-војном помоћи.

Независно од тога, група некадашњих виших западних војних званичника и стручњака понудила је предлог чија је суштина у дугорочној сарадњи и помагању Украјини да брзо прошири своју војну индустрију. Бивши високи амерички званичник који је заузимао високу позицију и у НАТО-у Александар Вершбоу објашњава да би то било нешто слично попут америчких одбрамбених обавеза према Израелу и да би се радило о прелазном решењу док Украјина не приступи НАТО-у.

Па ипак, када политичари данас говоре о гаранцијама и уверавањима они у суштини причају о обавезама да наставе испоруке оружја и обуке, а не о конкретним обећањима у вези са украјинском одбраном.

"Чешће слушамо о уверавањима, него о гаранцијама. Изгледа да се све своди на дугорочно обезбеђивање средстава како би могли да се одбране", коментарише дипломата из Централне Европе.

Обећања за више наоружања, међутим, нису оно што Украјина жели. Зеленски уместо тога хоће нераскидива обећања које су камен спотицања за НАТО.

"Требају нам јасне безбедносне гаранције, попут оних које су добиле Финска и Шведска на путу за чланство. Те гаранције односиле би се на прелазни период, пре него што Украјина приступи НАТО-у и када Члан 5 (напад на једну чланицу, третира се као напад на све) колективне одбране почне да се примењује на нас", рекла је Стефанишина.

То је део проблема: дипломате су подељене око тога да ли би гаранције, или уверавања, требало да буду део разговора о чланству Украјине у НАТО. Већина људи верује да ће се те дискусије водити ван оквира НАТО.

"Без обзира на то да ли ће гаранције бити поменуте у саопштењу НАТО или не, оне ће имати индиректан утицај на алијансу. Дакле, истискивање овог питања и претварање да то није питање за НАТО не помаже", изјавио је централноевропски дипломата.

Да ли било која земља озбиљно разматра да обезбеди пуне билатералне безбедносне гаранције Украјини, пита се дипломата из Источне Европе.

"Само гаранције из Члан 5 су важне. Дугорочне испоруке оружја нису безбедносне гаранције", каже овај дипломата.

image