Новинар Џонатан Кук: НАТО не брани Украјину, већ јој забија нож у леђа

Самит НАТО-а у Литванији само је да подвукао крајње лицемерје западних лидера према Украјини, а прави циљ Алијансе у овом рату је да "ослабе" Русију и свргну њеног председника Владимира Путина, пише британски новинар Џонатан Кук за сајт "Мидл ист ај".

САД и Немачка су јасно ставиле до знања да ће блокирати пријем Украјине у НАТО све док траје сукоб. Ту поруку је у уторак званично објавио и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг.

Уколико се Кијев придружи западном војном савезу, чланице НАТО-а мораће да се боре против Русије. Западне државе се противе идеји отворене конфронтације са нуклеарном силом, али немају ништа против садашњег посредничког рата, све док се он плаћа украјинском крвљу.

Чињеница да је управо НАТО одговоран за избијање и одржавање овог рата. НАТО је увукао Кијев у садашњу крваву збрку, али није спреман да му помогне да из ње пронађе излаз. НАТО је још 2008. године Украјини обећао чланство у Алијанси.

Неколико недеља након почетка садашњег конфликта, у фебруару 2022, Британија је, вероватно по наређењу из Вашингтона, прекинула преговоре Кијева и Москве, који су могли да окончају рат у раној фази.

Договор би тада био много једноставнији. Москва би од Кијева вероватно захтевала неутралност и тражила би да обустави нападе на руско становништво на истоку Украјине.

Сада чланице НАТО-а, посебно САД, испоручују огромне количине војне опреме како би продужиле борбе у Украјини. Заправо, НАТО користи рат као изговор да се Украјина не прикључи Алијанси.

Неуспех хваљене "пролећне оконтраофанзиве"

Порука коју је НАТО послао Москви јесте да је Русија поступила исправно када је отпочела операцију у Украјини. Као што је тврдио Путин, циљ Русије је да Кијев остане неутралан.

Рат је спречио Украјину да буде потпуно укључена у западни војни савез, спречавајући преображај Украјине у истурену базу НАТО-а, у којој би Запад распоредио нуклеарне ракете. Да се Москва није одлучила на акцију, Кијев би се већ интегрисао у НАТО.

До сада толико хваљена украјинска "пролећна контраофанзива" није забележила никакав успех, упркос томе што западни медији извештавају о "спором напредовању". Москва чврсто држи територије које је заузела.

Кијев не може да "победи у рату", изузев ако НАТО није спреман да се директно бори против Русије и ризикује нуклеарну конфронтацију, што значи да ће Украјина трајно остати изван западног војног савеза.

О томе не извештавају западни медији, који су способни једино да рециклирају саопштења НАТО-а и да навијају да западна ратна индустрија извуче што већи профит из Украјине.

Мера донесена у очају

Још једна чудна одлука Бајденове администрације је одлука о снабдевању Украјине касетном муницијом.

Бела кућа је прошле године била спремна да прогласи употребу касетних бомби за ратни злочин, када их је, наводно, користила Русија. Сада Вашингтон омогућава Кијеву да почини исте ратне злочине.

Изузев САД, више од 110 држава ратификовало је међународну конвенцију из 2008, која забрањује касетну муницију, а многе од тих држава су чланице НАТО-а.

Испоруком овог оружја Украјини, председник Џо Бајден крши америчке законе. Бела кућа може да се позове на изузеће само уколико извоз таквог оружја задовољава "витални интерес америчке националне безбедности". Очигледно, Бајден верује да је "слабљење Русије", као и претварање делова Украјине у зону смрти за цивиле, управо такав амерички "витални интерес."

Бела кућа званично тврди да ће овај потез САД помоћи Кијеву да "победи у рату", али истина је сасвим другачија. Бајден је признао да Украјини, као и НАТО-у, понестаје конвенционалног наоружања. Ово мера је донесена у очају.

Већина чланица НАТО-а спремна је да зажмури на одлуку Вашингтона. Немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер, који је као министар иностраних послова потписао ову конвенцију, сада тврди да Берлин не би требало да блокира америчку пошиљку, јер би "то био крај Украјине".

Док се преговори са Москвом стално одлажу, Украјина губи све више војника, а могуће је да ће изгубити и још територија.

Прибегавање касетној муницији значи признање да су Кијев и његови НАТО савезници, а не Москва, ослабљени ратом.

Наводно "хуманитарни рат" Запада претворио се у своју супротност. Као и свако оружје које је до сада испоручено Украјини, касетне бомбе се шаљу како би се одложило неизбежно: преговори Кијева и Москве како би се коначно окончале борбе.

Кијев је већ користио касетну муницију на истоку Украјине

Вашингтон и остатак НАТО-а су добро свесни ефеката употребе касетних бомби. Процењује се да су САД, пре више од пола века, бациле 270 милиона касетних бомби на Лаос. Око 80 милиона још није експлодирало.

Од завршетка бомбардовања Лаоса 1973. године, најмање 25.000 људи, од којих је 40 одсто деце, убијено је или повређено овим малим нагазним минама. САД су користиле касетну муницију и у инвазијама на Авганистан и Ирак.

Премијер Камбоџе Хун Сен подсетио је свет на ужасе касетне муниције, примећујући да, читавих пола века касније, Камбоџа још није пронашла начин да их уклони. "Праве жртве биће Украјинци", упозорио је премијер.

Ово упозорење у Украјини нема ко да чује. Ни Зеленском, кога су западни медији прогласили за свеца, није страна употреба касетних бомби. Групе за људска права су документовале да је Кијев још 2014. користио касетну муницију против сопственог становништва у источној Украјини.

Потреба да се припадници руског говорног подручја у источној Украјини заштите од сопствене владе био је један од главних разлога за покретање руске операције. "Њујорк тајмс" је известио да је Кијев прошле године употребио касетне бомбе у једном украјинском селу на истоку земље.

Према истрази "Хјуман рајтс воча", украјинске снаге су прошле године испалиле касетну муницију на град Изјум, који се налази у Украјини, при чему је убијено најмање осморо, а рањено 15 цивила.

Ово указује да ће Кијев поново користити касетну муницију против цивила у источној Украјини.

Нема краја западном лицемерју

Аналена Бербок, министарка спољних послова Немачке, написала је прошле недеље за "Гардијан" да је Немачка погрешила зато што је према Русији користила "дипломатију чековне књижице." Нема краја западном лицемерју, примећује Кук.

Берлин је, додала је Бербокова, наивно веровао да ће политичка и економска интеракција са Западом "променити режим у Русији, усмеравајући га ка демократији." Уместо тога, закључила је министарка, "Путинова Русија остаће претња миру и безбедности на нашем континенту. Своју безбедност морамо да организујемо против Путинове Русије, а не са њом."

Европски избор, сугерише Бербокова, ограничен је или на вечни рат против Русије, или на промену режима у Кремљу. Све то је опасна глупост, закључује Кук.

Бербокова тврди и да је Москва одбила "наше напоре да изградимо европску безбедносну архитектуру са Русијом." Међутим, Русији никада није понуђено тако нешто.

За разлику од Немачке, која је добила огромну америчку помоћ после Другог светског рата, САД и њихови западни савезници ускратили су сваку помоћ Русији. Запад је више волео да подржава слабог председника Јељцина, приморавајући га на "шок терапију", која је омогућила да се у Русији појави нова класа олигарха.

Вашингтон је пожурио и да војно изолује свог историјског ривала, док је бивше совјетске републике увлачио у своју "сферу утицаја." Све администрације САД су водиле спољну политику која је позната као "глобална доминација пуног спектра" против својих главних ривала - Русије и Кине.

Супротно ономе што је тврдила Бербокова, НАТО се Москви није удварао "чековним књижицама". Мало по мало, Русија је претворена у међународног парију.

Шта је стварни циљ Вашингтона у Украјини

На стратегију НАТО-а упозориле су и неке од највећих личности у креирању спољне политике САД, почев од Џорџа Кенана, оца америчке политике током Хладног рата, све до директора ЦИА Вилијама Бернса.

Године 2007, као амерички амбасадор у Москви, Бернс је послао дипломатску депешу, коју је касније објавио "Викиликс", тврдећи да ће "проширење НАТО-а и распоређивање америчке противракетне одбране у Европи подстаћи руски страх од опкољавања."

Неколико месеци касније, Бернс је упозорио да би нуђење Украјини чланства у НАТО-у довело Москву у "незамисливу ситуацију."

Вашингтон је једноставно игнорисао таква упозорења сопствених званичника, јер одржавање мира и стабилности у Европи није никад био његов циљ. Његов прави циљ је трајно изоловање и слабљење Русије. Бајденова администрација треба да зна да се игра ватром.

Злонамерност, обмана и издаја НАТО-а потврђују да је једина алтернатива нуклеарном Армагедону пропаст Украјине и сламање подлих амбиција Вашингтона да "унапреди своју глобалну доминацију пуног спектра."