Како је спаљивање (светих) књига постало слобода говора на Западу

Покушаји Данске и Шведске да пронађу легалан начин да забране спаљивање светих књига као што је Куран покренули су жестоку дебату о потенцијалним ограничењима слободе говора, пише "Фајненшел тајмс".

"Данска влада је на оштрици ножа између наше непоколебљиве подршке слободи говора и потребе да заштитимо безбедност Данске", рекао је Лике Фрис, бивши министар десног центра, који сада води аналитичарску организацију "Европа".

Јакоб Мекангама, дански адвокат који је извршни директор пројекта "Будућност слободе говора", био је грубљи. "Ово је преломни тренутак. Данска влада је подбацила", сматра он.

Након неколико спаљивања Курана у Копенхагену и Стокхолму, министри спољних послова 57 муслиманских земаља позвали су скандинавске земље да предузму оштре мере. Проблем је, објашњава "Фајненшел тајмс", што и Данска и Шведска имају неке од најстаријих и најјачих законских заштита слободе говора на свету. То практично значи да имају "законско право" да протестују како желе, макар то подразумевало и спаљивање (светих) књига.

Шведски судови су више пута одбијали покушаје локалне полиције да забрани спаљивање Курана. Многи политичари у обе земље позвали су данску и шведску владу да не поклекну пред притисцима исламског света и да наставе да бране слободу говора.

Мортен Месершмит, лидер националистичке Данске народне партије, назвао је "шокантним" предлог данске владе да се забрани спаљивања светих књига испред страних амбасада.

"У Данској не важе правила Курана или муслимана. Она се могу примењивати у муслиманском свету, али овде имамо слободу говора - а то се односи и на ствари које нам се не свиђају", појаснио је он.

Петер Хумелгаард, дански министар правде, признао је да се влада суочава са "многим политичким и правним дилемама". Власти у Копенхагену и Стокхолму заплашене су жестоком реакцијом муслиманских земаља на спаљивање њихове свете књиге, а званичници обавештајних служби обе земље кажу да је претња шведским интересима у земљи и иностранству повећана због спаљивања Курана или "слободе говора" у скандинавском тумачењу закона.

"Питање је да ли ми, као колектив, треба да наставимо да прихватамо да неколико појединаца бира начин изражавања који вређа стране земље, што значи да ризикујемо да себи створимо веома велике проблеме", рекао је Хумелгард.

Правни стручњаци су подељени око тога да ли би и како две земље могле да покушају да ограниче обим спаљивања светих књига. Дански министри су непоколебљиви да мало коришћени закон о богохуљењу који је укинут 2017. неће поново бити обновљен, али да су дали мало конкретних детаља о својим "хитним" плановима, осим да на њима раде. Слична порука стигла је и из Стокхолма.

Политички, међутим, обе владе су у шкакљивој ситуацији јер се већи део дебате у Данској и Шведској у протеклој деценији односио на ограничавање имиграције, са фокусом посебно на муслимане, подсећа "Фајненшел тајмс".

Мекангама сматра да би свака делимична забрана могла да охрабри екстремне десничарске активисте као што је Расмус Палудан, Данац који је недавно спалио Куран и у Шведској и у Данској.

"Биће много више реакције против ислама. Биће још покушаја да се ове земље провоцирају", сматра он.

Сам Палудан је рекао да већ разматра могуће начине да заобиђе могућу забрану, напомињући да је влада говорила само о забрани перформанса испред амбасада и поручивши да постоје и други начини да се критикује Куран. Двојица имигранта из Ирака који стоје иза недавних спаљивања Курана у Стокхолму рекли су да ће наставити све док "ова књига не буде забрањена".

Проблем са којим се суочавају Данска и Шведска подсетио је многе на контроверзу око објављивања десетак карикатура пророка Мухамеда у данским новинама 2005. године.

Тада је, упркос критикама муслиманских земаља, Данска поручила да су слобода говора и сатира важни принципи. Влада данас тврди да је тренутна ситуација другачија јер је угрожена националну безбедност.

Мекангама каже да је у реду да се данска и шведска влада не слажу са спаљивањем Курана, али је упозорио да ће се, ако попусте захтевима муслимана по овом питању, суочити са будућим притиском да ограниче слободу говора и на друге начине.

Као прилог својој тези, подсетио је на недавни инцидент у Копенхагену када је ирански муслиман запалио Библију, Тору и данску и шведску заставу и када, наводно "нико није трепнуо оком" у Данској.

Мекангама тврди да муслимани у Данској уживају много више слободе вероисповести него у већини муслиманских земаља, а цена тога је да њихове "најсветије и најдраже идеје" могу да буду мета напада свих врста. Уосталом, додао је, у Данској и Шведској постоји "дубока традиција ругања религији и политичким ауторитетима".