Колико је опасна пирола, нова варијанта ковида?

Нова, изузетно мутирана варијанта ковида која се појавила изнедрила је алармантне медијске наслове, али неки стручњаци, као што је вирусолог Крис Смит са Кембриџа, кажу да нису претерано забринути.

Названа БА2.86, нова варијанта омикрона стиже одмах након ЕГ5.1 ерис варијанте – назване по грчкој богињи свађе – која се први пут појавила у јулу. Ерис чини око 15 одсто случајева ковида 19 које видимо у овом тренутку, пише Смит у "Телеграфу".

"Неки сугеришу да би, у комбинацији са летовањима, лошим временом које држи људе у затвореном и опадањем имунитета становништва, ерис могао да буде одговоран за недавни пораст броја заражених", наводи Смит.

С друге стране, БА2.86 до сада је откривен у само неколико земаља, укључујући Израел, САД и Данску. Прошле недеље, Агенција за здравствену безбедност Уједињеног Краљевства (УКХСА) потврдила је један случај у тој земљи.

Нова варијанта још није именована неким грчким словом, већ су јој научници дали надимак пирола, који је наводно узет са друштвених мрежа и односи се на астероид који лута између Марса и Јупитера.

Разлог за оптимизам

Регистровани случајеви нове варијанте нису били клинички екстремнији од других облика вируса који циркулишу. 

"Светска здравствена организација (СЗО) назива БА2.86 ВУМ – варијантом под надзором – јер нема доказа да је повезана са било каквим повећањем тежине болести или појачаним ширењем. То је оно што би пироли у овој фази донело титулу ВОЦ – варијанта забринутости", објашњава Смит. 

Као и ерис, пирола би требало да се открије тестом бочног протока, а смернице о томе како се треба понашати у случајевима када мислите да сте заражени, остају исте као и за друге облике ковида: останак код куће, и третирање симптома који укључују кашаљ, цурење из носа, главобољу и температуру једноставним лековима као што је парацетамол.

За сада је тешко предвидети могуће последице пироле, али се може понешто рећи о вероватном понашању на основу читања генома. 

Пирола припада варијанти омикрон, али има више од 30 генетских промена које су груписане у оним деловима вируса који утичу на то како изгледа нашем имунолошком систему и како улази у наше ћелије.

Ово би могло да има за последицу већу способност вируса да заобиђе наш имунитет, чинећи инфекцију, а самим тим и пренос и заразу, вероватнијим.

С друге стране, зна се да неке од идентификованих промена смањују утицај вируса, ограничавајући његов раст и ширење. Дакле, не мора да значи да ће нужно да изазове проблеме, само зато што носи велики број мутација, истиче Смит. Можда ће, као што неки коментатори предвиђају, "просто нестати".

Смит додаје и да није забринут јер "три године од настанка пандемије, већина светске популације има имунитет на ковид 19, било због вакцинације, било због инфекције". Иако то, закључује, можда неће у потпуности спречити инфекцију, ипак пружа довољну имунолошку основу да већина људи, ако се сусреће са вирусом, више није предодређена за развој тешке болести.