Водећи институт за економска истраживања: Немачка је поново болесник Европе

Немачка је поново "болесник Европе", а бројни изазови са којима се суочава, посебно у погледу енергетске стратегије, могли би да буду од користи све популарнијој десници, сматра Ханс-Вернер Син, почасни председник угледног Института Ифо за економска истраживања из Минхена.

Будући да производња у највећој европској економији последњих недеља наставља да опада, а да се држава бори са високим ценама енергената, надимак "болесник Европе" за Немачку је поново испливао. Одредница је првобитно коришћена да опише немачку економију 1998. године због економских изазова након поновног уједињења, преноси Си-Ен-Би-Си.

"То није краткорочни феномен", рекао је Син за Си-Ен-Би-Си на Амбросети Форуму у Италији. "У вези је са аутомобилском индустријом, која је срце немачке индустрије и многе ствари зависе од ње", рекао је он. 

Немачка је први пут после неколико деценија пријавила спољнотрговински дефицит у мају 2022, у укупном износу од милијарду евра. Држава је накратко са трговинског суфицита дошла до тога да увози више него што извози. Немачка се од тада вратила на трговински суфицит, који је у јуну 2023. достигао 18,7 милијарди евра, према подацима савезног завода за статистику, али је извоз и даље спор.

Син је рекао да сумње инвеститора у изводљивост немачких циљева и одрживост такође утичу на то да се земља означи као "болесник Европе".

Један од постављених циљева је политика нулте емисије угљен-диоксида до 2045. године. Како пише Си-Ен-Би-Си, ови немачки планови дошли су у фокус како су цене скочиле због покушаја Европе да се одвоји од руског гаса. Посебно у светлу климатских циљева, многи су немачке амбиције да се одвоји од руских енергената назвали превише оптимистичним.

Син је оценио да би ослањање на обновљиве технологије, као што су ветар и соларна енергија, изазвало нестабилности које би могле негативно да утичу на предузећа.

"Морате да попуните дефиците конвенционалном енергијом, тако да је веома тешко имати ову двоструку структуру коју ћемо морати да одржавамо у будућности. С једне стране зелена енергија, а са друге конвенционална енергија за попуњавање празнина", рекао је он.

Немачка би могла да изгуби два до три одсто својих садашњих индустријских капацитета јер се компаније селе у земље у којима су гас и струја јефтинији, као што су САД или Саудијска Арабија, наводи се у једном недавном истраживању.

Неизвесност у вези са ценама енергије вероватно је допринела паду пословног расположења. Тренутна политичка неизвесност и ужаснутост због половичних владиних планова нису структурни фактори који ће изгледа дуго кочити немачку економију, додаје се у истраживању.

Како пише амерички портал, због високих цена и утицаја на кућни буџет све су већи знаци разочарења јавности поводом "одрживе Европе" и преласка на зелену енергију.

Син сматра да ће фокус на одрживост довести до значајних политичких последица.

"Очигледно је да постоји реакција… Становништво се сада креће удесно", рекао је Син, мислећи на популарност десничарске странке Алтернатива за Немачку.

Ифо институт припада групи од четири водећа немачка економска истраживачка института који два пута годишње за владу припремају прогнозу привредног развоја.