У сусрет парламентарним изборима: Пољска окреће леђа Украјини

Исход парламентарних избора у Пољској, украјинском највећем савезнику, утицаће на борбу Кијева против Москве а у светлу затегнутих односа двеју суседских земаља око украјинских житарица.

Коалиција Уједињене деснице, коју предводи странка Право и правда (ПиС), бори се за трећи узастопни мандат на власти. ПиС тренутно води у анкетама, али није у довољној предности да би могла сама да формира већину ни у Сејму (доњи дом парламента) ни у Сенату.

Тик иза ње је центристичка Грађанска коалиција, док бројне мале партије далеко заостају, што је, по оцени "Политика", показатељ велике поделе у пољском друштву.

Анкета коју је спровео бриселски портал показала је да ПиС подржава око 37 одсто гласача, а Грађанску коалицију 30 процената становништва.

Једно од кључних питања предизборне кампање било је оно о мигрантима. Право и правда су последњих месеци појачали антиимиграциону реторику, упозоравајући да Европска унија покушава да присили изразито католичку земљу да прихвати муслиманске избеглице.

"Хоћете ли да престанемо да будемо господари своје земље?  Пољаци ово не желе, као ни ПиС", рекао је лидер странке Јарослав Качињски у предизборној реклами.

Опозиција, коју предводи бивши премијер Пољске (2007–2014) и некадашњи председник Европског савета Доналд Туск, истицала је пак да је оваква имиграциона политика лицемерна будући да је највећи талас миграната дошао у земљу за време владавине исте структуре.

Треба поменути и скандал око наводне продаје на хиљаде пољских привремених радних виза мигрантима захваљујући којима су имали приступ у друге земље ЕУ, а за који су оптужени владини службеници у конзулатима широм света, посебно у Африци и Азији.

Питање око којег се такође ломе копља два супротстављена блока на изборима за пољски парламент је подршка Украјини.

Један од првих и најлојалнијих кијевских савезника обезбедио је засад три милијарде долара вредног оружја кијевском режиму укључујући и авионе и тенкове, а од почетка украјинско-руског рата, по речима премијера Матеуша Моравјецког, примио је два милиона избеглица.

Међутим, председник Анджеј Дуда недавно је упоредио свог ратом разореног суседа са особом која тоне и вуче спасиоца на дно.

Сукоб око украјинских житарица додатно је затегао однос Кијева и Варшаве посебно када је украјински председник Владимир Зеленски рекао у УН да је "узнемирујуће видети како неки од наших пријатеља у Европи, изигравају солидарност у политичком театру – правећи трилер од житарица".

Пољска није једина земља у којој нараста замор од украјинског рата, републиканци у САД се залажу за обуставу војне помоћи Кијеву, победник избора у Словачкој Роберт Фицо обећао је да ће прекинути војну подршку Кијеву.

Ако пољски ратни замор буде одјекнуо на Западу, подршка Украјини могла би да се смањи како сукоб улази у трећу годину.