Нови фронт Русије и Запада - Арктик?

Након што је Русија покренула специјалну војну операцију у Украјини, односи између Русије и Запада постали су значајно затегнутији него претходних година. То је отворило питање једног региона који је често занемариван, а који има огромну стратешку вредност за обе стране – Арктика.

НАТО и Русија су последњих година драстично повећали број војних вежби у овом региону. Кинеска и руска војска спровеле су заједничке војне вежбе у Беринговом мору у септембру, док је Норвешка подигла степен војне приправности месец дана касније.

Међутим, Запад и даље каска за Русијом када је у питању војно присуство у овом делу света. Током последњих 17 година, Русија је отворила на десетине арктичких војних база из совјетског периода, модернизовала своју морнарицу и развила најсавременије хиперсоничне ракете које могу да избегну америчке сензоре.

Четири експерта за Арктик рекла су да би западним државама било потребно најмање 10 година да достигну капацитете руске војске у овом региону, чак и ако би се томе у потпуности посветиле, пренео је Ројтерс.

"Арктик је тренутно црна тачка на карти, толико је велик а на њему постоји тако мало цивилних ресурса за надзор", изјавио је некадашњи војни представник Норвешке у НАТО-у и Европској унији Кетил Олсен. Он се тренутно налази на челу "Андеја спејса", норвешке компаније која се бави развојем технологија за надзор и лансирањем ракета за истраживање.

Сличне изјаве дао је и командант Северне команде америчке војске генерал Глен Ванхерк током свог излагања америчком Сенату у марту ове године. Он је том приликом изјавио да Америка мора боље да "познаје терен", како би могла на време да лоцира потенцијалне претње и одговори на руске и кинеске капацитете да лансирају ракете и униште инфраструктуру коју НАТО користи за комуникацију. У једном документу који је Пентагон објавио у октобру пише да су САД посвећене развоју и модернизацији система за рано упозоравање на Арктику, али темпо најављених промена није познат, преноси Ројтерс.

Амерички и норвешки званичници наводе да краткорочно нема озбиљних претњи по безбедност на Арктику. Руске трупе заузете су борбама у Украјини, што значи да је на арктичком полуострву Кола, на ком се налази централа руске Северне флоте и нуклеарних подморница, тренутно стациониран само "ограничен број војног особља", наводи начелник генералштаба Норвешке генерал Ејрик Кристоферсен, преноси Ројтерс.

Сједињене Америчке Државе опремљене су системима за одбрану од ракетних напада, међутим, они не могу да буду употребљене уколико америчка војска не поседује адекватне информације о акцијама противника. Управо је то проблем на Арктику, где НАТО нема довољно капацитета за надзор.

"Не можете да се одбраните од онога што не можете да видите и процените", изјавио је Ванхерк током свог излагања Сенату.

"НАТО повећава своје присуство на Арктику", изјавио је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг. "Наравно, реч је о одговору на оно што Русија ради. Они су драстично повећали своје присуство (у том региону), тако да морамо и ми", додао је он, преноси Ројтерс.

Арктик - простор од изузетног значаја за обе стране

Као последица глобалног загревања, последњих деценија дошло је до драстичног топљења наслага леда у региону Северног леденог океана. То је довело до отварања нових рута за поморски транспорт, од којих је најпознатија "Северна морска рута", која значајно смањује дужину пута трговачких бродова који се крећу између Европе са Азије.

За Русију, регион Арктика значајан је и због постојања природних ресурса. На полуострву Јамал, у Јамало-ненецком округу, налазе се велика налазишта природног гаса. Топљење леда и отварање трговачких рута на северу представља велику шансу за руску привреду, коју ова држава већ годинама тежи да искористи.

За Западне савезнике, Арктик представља најкраћи пут између два крака Северноатлантске алијансе, Европе и Северне Америке. Зато је контрола над Гренландом, који припада Данској, и тзв. ГИУК пролазом, који се протеже од Гренланда, преко Исланда до Уједињеног Краљевства, од пресудног значаја. Такође, значајан део гасних налазишта Норвешке, која је од ове године највећи снабдевач Европске уније тим енергентом, налази се на простору Арктика. 

Председник Русије Владимир Путин најавио је у јулу формулисање нове стратегије чији је циљ заштита арктичких вода "свим средствима".

До распада дипломатије дошло је почетком марта, када је седам држава чланица Арктичког савета, форума за међународну сарадњу у овом региону, одбило да преговара са Русијом, која тренутно председава тим телом.

Русија доминира

"У овом тренутку, војна равнотежа на Арктику у великој мери иде на руку Русији", изјавио је истраживач у Центру са стратешке и међународне студије у Вашингтону Колин Вол.

Русија има три пута више војних база у Арктичком кругу од држава НАТО-а, према подацима Међународног института за стратешке студије (ИИСС). Како би задржала војну предност у овом региону и заштитила трговачке руте у Северном леденом океану, Москва је протеклих година уложила велику количину ресурса у модернизацију морнарице и других војних капацитета на Арктику.

У овом тренутку Русија располаже са 11 подморница које могу да носе нуклеарно оружје дугог домета и које се могу употребити у случају нуклеарног рата, а њих осам налази се на арктичком полуострву Кола, према подацима ИИСС. НАТО има укупно 22 такве подморнице, а оне су подељене између САД, Уједињеног Краљевства и Француске.

Руска војска је у јулу добила нову подморницу, названу Белгород, која може да носи торпедо "Посејдон". Реч је о најнапреднијем руском нуклеарном торпеду, који може да избегне непријатељске одбране тако што се креће уз само дно океана. Русија тврди да овај торпедо може да изазове огроман цунами, који би од погођених обала направио "радиоактивну пустињу."

Москва је током последње две године тестирала нову генерацију суперсоничних ракета, "Циркон", за које је Путин 2019. године изјавио да могу да се крећу девет пута брже од звука, што је чини најбржом на свету. Руска војска је у фебруару ове године објавила да је тестирање ове ракете извршено у арктичким водама, између континенталне Норвешке и Свалбарда.

"Почињемо серијску производњу 'Циркон' ракета, ми смо их заправо већ ставили у употребу", изјавио је у августу министар одбране Русије Сергеј Шојгу за руску војну телевизију "Звезда".

Русија доминира и када је у питању број ледоломаца, према информацијама којима располаже ИИСС. Према званичним подацима, Русија има седам ледоломаца на нуклеарни погон и око тридесет ледоломаца који користе дизел. САД и Кина, са друге стране, имају само по два ледоломца који користе дизел, преноси Ројтерс.

НАТО улагања

Након почетка специјалне војне операције у Украјини, државе чланице НАТО-а обавезале су се да ће драстично повећати своје издатке на одбрану. Тако је Канада одлучила да уложи око 10 милијарди долара у унапређење одбрамбених капацитета, укључујући ту и развој нових система за рано упозоравање, као и у авионе за надзор који могу да детектују подморнице.

Ипак, први авиони биће доступни тек 2032. године, а услед отежаних климатских услова, биће потребне деценије да се капацитети на Арктику у потпуности припреме, изјавио је начелник генералштаба Канаде генерал Вејн Ајр.

Запад такође улаже све више средстава у развој сателита за надгледање Арктика, који би могли да брзо и ефикасно детектују потенцијалне опасности. "Изузетно је важно да имамо способност препознавања суперсоничних ракета које долазе из било које државе", изјавио је Ајр у новембру, преноси Ројтерс.

Он је додао и да је немогуће проценти ефикасност руских суперсоничних ракета на основу оних које се користе у Украјини, пошто су раздаљине у Украјини далеко мање од оних на Арктику.

САД су најавиле значајна улагања у развој капацитета за надзор у својој војној бази на Гренланду, док је Данска најавила куповину нових дронова за надзор, али и поновно отварање војне базе из периода Хладног рата на Фарским острвима.

Норвешка, чије се територијалне воде простиру на преко 2.000.000 квадратних километара, има четири сателита за назор на Арктику, а у плану је лансирање још четири таква сателита у наредне две године. Осло такође планира да уложи још 35 милиона долара у отварање космодрома, као и Шведска и Канада.

Више информација о америчким плановима на Арктику биће познато када Пентагон буде објавио своју арктичку стратегију марта следеће године. У међувремену, они ће наставити да развијају капацитете америчке војске да оперише у екстремним климатским условима Арктика.

"Када је мрачно током целе зиме и када су температуре 50 или 60 испод нуле, то је брутално", пренео је Ројтерс изјаву једног америчког званичника.