Шведска се додворава Турској: Због уласка у НАТО променили устав

Шведски парламент усвојио је уставни амандман који ће тој земљи омогућити да ограничи слободу удруживања, како би испунила турске услове за одобрење приступа Шведске НАТО алијанси. Уставни амандман омогућује ограничење начела слободе удруживања "када се нека група сматра терористичком или подржава тероризам". 

Амандман је у среду подржало 278 од 349 посланика у Риксдагу, и он омогућава доношење "других закона о борби против тероризма". Само је опозициона странка Левица гласала против.

Потез Риксдага нашироко се доживљава као уступак Турској, која је дуго оптуживала Шведску да скрива курдске сепаратисте који се у Анкари терете за учешће у покушају државног удара 2016. године и обележени су као терористичка група.

За амандман се у Риксдагу већ гласало у априлу, пре него што је Шведска поднела захтев за приступ НАТО-у у мају.

Шведски закон подразумева да било коју промену устава посланици одобре два пута, при чему се општи избори одржавају између гласова како би јавност могла да утиче на став парламента.

Нова верзија устава ступа на снагу следеће године.

У светлу руско-украјинског сукоба, а од наводног страха од руског напада, Шведска и Финска одрекле су се своје дугогодишње политике војне неутралности и поднеле захтев за чланство у Северноатлантској алијанси.

Анкара се успротивила придруживању ових земаља НАТО-у. Услов Турске да одобри приступ Шведске у НАТО јесте да та земља изручи курдске сепаратисте, али и да укине рестрикције на трговину оружјем са Анкаром, што је Шведска учинила.

Турска и Мађарска једине су две чланице НАТО-а, које се још нису изјасниле по питању приступа Шведске и Финске. Будући да приступ нових чланица морају да одобре све земље у алијанси, било која од ове две земље може спречити намере Финске и Шведске да се прикључе НАТО-у.