Свет

Грађани Венецуеле великом већином гласали за припајање дела спорне територије

Грађани су гласали о предлогу да се спорна провинција Есекибо прогласи делом Венецуеле, да се локалном становништву додели венецуеланско држављанство и да се одбаци јурисдикција Међународног суда правде у решавању тог спора
Грађани Венецуеле великом већином гласали за припајање дела спорне територије© Tanjug/AP Photo/Matias Delacroix

Гласачи у Венецуели су на референдуму подржали предлог владе председника Николаса Мадура да захтевају суверенитет над делом суседне Гвајане који је богат нафтом и минералима. Предлог је подржало око 95 одсто грађана који су изашли на гласање, преноси Би-Би-Си.

Изборна комисија је објавила да је на референдум изашло око 10,5 милиона гласача од око 20 милиона који су имали право гласа.

Венецуела већ дуго тврди да је провинција Есекибо, која покрива око две трећине суседне Гвајане, украдена када је граница цртана пре више од сто година, а Гвајана сматра да је референдум корак ка анексији.

Грађани су гласали о предлогу да се спорна провинција прогласи делом Венецуеле, да се локалном становништву додели венецуеланско држављанство и да се одбаци јурисдикција Међународном суду правде у решавању тог спора.

Званични Каракас тврди да је спорни регион део Венецуеле од стицања независности од Шпаније пре 200 година, али Гвајана узвраћа да је та територија, крајем 19. века додељена тадашњој Британској Гвајани.

Спор око територије Есекибо се поново разбуктао 2015. године након открића нафте у мору надомак обала ове територије.

Председник Венецуеле Николас Мадуро поздравио је резултате референдума као "убедљиву победу присталица припајања Есекиба Венецуели".

Ова област површине 159.500 квадратних километара чини две трећине територије територије Гвајана и у њој живи око шестина становништва Гвајане.

Пресудом међународног арбитражног суда из 1899. године та територија је додељена Великој Британији, која је у то време била колонијална сила у Гвајани, али последњих деценија венецуеланске власти упозоравале да је та пресуда била неправедна.

Године 1966. када је Гвајана стекла независност, Велика Британија и Венецуела су се сложиле да се формира комисија састављена од представника Гвајане и Венецуеле која ће поново размотрити тај територијални спор, али шест деценија касније решење није постигнуто.

Референдум је уследио након што је амерички нафтни гигант "Ексон Мобил" 2015. године открио нафту у водама код обале Есекиба.

Међународни суд правде (МСП) је Венецуели наредио да не предузима никакве радње које би промениле контролу Гвајане над Есекибом, али судије нису изричито забраниле званичницима да спроведу недељни референдум.

Гвајана је затражила од суда да нареди Венецуели да обустави делове гласања.

Иако су практичне и правне последице референдума и даље нејасне, у коментарима који објашњавају пресуду од петка, председница МСП-а Џоан Донохју рекла је да изјаве владе Венецуеле сугеришу да она "предузима кораке у циљу стицања контроле над територијом која је у спору и управљања њоме".

"Даље, венецуелански војни званичници објавили су да Венецуела предузима конкретне мере за изградњу аеродромске писте која ће служити као 'логистичка тачка подршке за интегрални развој Есекиба'", рекла је она.

image