Аустрија блокира улазак у Шенген Хрватској, Бугарској и Румунији

Аустријски министар унутрашњих послова Герхард Карнер противи се савету Европске комисије да Хрватска, Бугарска и Румунија буду укључене у шенгенску зону, јер је Аустрија суочена са рекордним бројем поднетих захтева за добијање азила, који је већи од оног за време мигрантског таласа 2015. године, преносе аустријски медији.

Ове недеље, Комисија ЕУ изјаснила се за проширење шенгенског простора без контроле на Бугарску, Хрватску и Румунију.

"Није време да сада гласамо за проширење ако систем спољашњих граница не ради. Ширење дефектног система неће функционисати. Ситуација у Европи кристално јасно показује да систем спољашње границе ЕУ није успео", рекао је Карнер за бечки "Курир".

Разлог за противљење Аустрије је "река миграната", која је ушла у Централну Европу преко Балкана, наводи бечки лист.

Карнер је истакао да је ове године у Аустрију ушло већ 90.000 миграната, од чега је 75.000 оних који нису претходно регистровани у некој земљи ЕУ.

Зашто је глас Аустрије проблем?

Према писању "Курира", проширење ће бити горућа тема на специјалном састанку министара унутрашњих послова следеће недеље. Поготово сада, када је Хрватска била на корак од уласка у шенгенску зону. За Хрватску, међутим, неће бити посебног гласања, јер председништво ЕУ жели само да се о приступању гласа обухватно, за све три државе.

Званичници ЕУ позвали су државе чланице Уније да дозволе "пуно учешће" овим трима земљама у шенгенској зони. 

Гласање би требало да се одржи у Бриселу 8. децембра, а за улазак у шенгенски простор без контроле ове три државе требало би да добију све гласове земаља чланица ЕУ. Будући да се о томе одлучује једногласно, чак и само један негативан глас - Аустрије, значио би да до проширења неће доћи.

Званични подаци Министарства унутрашњих послова Аустрије кажу да је током ове године, до 6. новембра, поднето је 95.214 захтева за азил у Аустрији, па је она, у поређењу са другим земљама ЕУ примила највећи број захтева по глави становника.

Наиме, у Немачкој, која има десет пута више становника, поднето је до сада 158.353 захтева за азил, у Италији је поднето 67.917 захтева за азил, док је у Мађарској, кроз коју иде балканска рута према Западној Европи, поднет свега 41 захтев за азил.

Подсећамо, Европска комисија предложила је ове седмице да Хрватска, Бугарска и Румунија буду примљене у шенгенску безвизну зону, коју тренутно чини 26 држава.

У шенгенском систему су све земље ЕУ осим Бугарске, Ирске, Румуније и Кипра.

У тај безвизни систем примљене су четири земље ван ЕУ: Исланд, Лихтенштајн, Норвешка и Швајцарска.

Шенгенски систем подразумева прелазак границе између држава без заустављања и контрола, као и царински и гранични систем контроле на спољашњим границама система. Међутим, неке државе, посебно од повећаног прилива миграната започетог 2015. године, суспендовале су овај систем и увеле граничне контроле.