Избори на Тајвану: Тест за америчко-кинеске односе

Избори на Тајвану биће изазовни за Вашингтон без обзира на ко победи, пише Ројтерс. Победа владајуће странке ће сигурно погоршати тензије са Кином, док би тријумф опозиције могао да покрене незгодна питања о одбрамбеној политици острва.

Тајван је за Пекинг кинеска територија и Кина је изборе на острву окарактерисала као избор између рата и мира и упозорила да сваки покушај да се инсистира на формалној независности Тајвана значи сукоб. Тајванска влада одбацује суверенитет Кине. Амерички званичници до сада су били опрезни да се директно не умешају у изборе на Тајвану.

"Очекујемо и надамо се да ће ти избори протећи без застрашивања, принуде, или мешања са стране. Сједињене Државе нису укључене и неће бити укључене у ове изборе", рекао је у децембру амерички амбасадор у Кини Николас Бернс.

Такав став се у прошлости показао незгодним за САД, пише Ројтерс и подсећа да је пред изборе на Тајвану 2012. један високи амерички званичник изразио сумњу у то да ли би тадашњи председнички кандидат Цаи Инг-вен могао да одржи стабилне односе са Кином.

Цаи, из Демократске прогресивне партије (ДПП), изгубио је те године, али је освојио председничку функцију 2016. и реизбор 2020. године, а тензије са Кином су порасле, што је изазвало бојазан да би Пекинг могао да поступи по свом обећању да ће Тајван ставити под своју контролу и силом, ако буде потребно.

Ограничења мандата спречавају Цаија да се поново кандидује, али Кина је овогодишњег кандидата ДПП-а и актуелног потпредседника Тајвана Лаја Чинг-теа означила као сепаратисту, а аналитичари очекују да ће Пекинг појачати војни притисак ако он победи.

И ДПП и највећа опозициона партија Тајвана, Куоминтанг (КМТ), кажу да само они могу да очувају мир и да су се обавезали да ојачају одбрану Тајвана. Обе странке инсистирају да само 23 милиона људи Тајвана може да одлучује о својој будућности, иако се КМТ снажно противи независности.

Вашингтон такође тврди да не подржава независност, али постоји одређена забринутост у главном граду САД да би победа Хоу Ју-иха из КМТ-а могла да поткопа напоре САД да појачају способност Тајвана за војно одвраћање. Странка се традиционално залаже за ближе везе са Кином, иако пориче да је пропекиншка.

"Званичници кажу да су неутрални, али њихов говор тела, који се огледа у свеукупним политичким изјавама о Кини, каже да подржавају ДПП који познају, а не КМТ у који нису сигурни", рекао је Даглас Пал, бивши незванични амбасадор САД у Тајван.

Неки амерички званичници верују да ће Кина повећати притисак на Тајван војно, економски и дипломатски, без обзира на то ко буде изабран.

"Ово ће вероватно бити период појачаних тензија који захтева дипломатију, јасне канале комуникације и понављање важности мира, стабилности и статуса кво", рекао је Ројтерсу високи званичник америчке администрације. "Били смо прилично јасни на састанцима (са Кином), изражавајући забринутост због војне, економске и друге принуде широм света", додао је званичник.

Једна особа која је упозната са политиком САД рекла је да су амерички званичници "развили дубоке односе" са сваким кандидатом и нагласили "важност континуитета у кључним политичким областима", укључујући одбрану и одржавање статуса кво преко Тајванског мореуза.

Током година, Вашингтон је наглашавао да питање одбране Тајвана не може да схвати озбиљније него само острво, и снажно је гурао Тајпеј да се заштити од евентуалне кинеске војне акције улагањем у оружје које је исплативо, мобилно и теже за уништавање.

Подршка америчког Конгреса Тајвану је јака, али једна од ретких ствари која би то могла да наруши била би било какав потез богатог острва да паузира или одустане од појачавања своје самоодбране, кажу аналитичари.