Свет
Јемен у пламену: Да ли се Американци спремају за нови рат на Блиском истоку? (МАПА)
Нова ескалација на Блиском истоку могла би да увуче Американце у (још један) рат, као и да донесе још страдања у ратом измучени Јемен
Након вишенедељног пораста тензија и међусобних претњи, криза у Црвеном мору коначно је ескалирала у ноћи између четвртка и петка, када је "западна коалиција" предвођена САД и Великом Британијом извршила ваздушне ударе на положаје јеменске милитанте групе Хута широм те државе.
Према наводима Пентагона, у нападима су учестовали амерички авиони, бродови и подморнице који су, потпомогнути од стране својих британских савезника, гађали аеродроме, војна складишта и лансирне полигоне за ракете и дронове широм Јемена.
Повод за америчко-британски напад били су ранији напади Хута на трговачке бродове који плове кроз Црвено море и за које јеменски милитанти тврде да су повезани са Израелом, који већ неколико месеци спроводи кампању бомбардовања у Појасу Газе.
Амерички председник Џозеф Бајден је рекао да су удари директан одговор на нападе Хута на међународне трговачке бродове у Црвеном мору.
Он је истакао да су напади Хута угрозили америчко особље, поморце, цивиле, партнере САД, као и међународну трговину и слободну пловидбу и додао да неће оклевати да предузима даље мере.
Званичник Хута Хусеин Ал Изи поручио је да ће САД и Велика Британија "платити високу цену" након што су те две земље извеле нападе на положаје те побуњеничке групе у Јемену.
На корак од регионалног рата
Сарадник Института за европске студије Србољуб Пеовић за РТ Балкан каже да напади на положаје Хута нису изненађење, с обзиром на то да су они успели да блокирају једна од главних праваца светске трговине.
Како је јутрос објавио "Политико", Бајден је о потенцијалним ударима на положаје Хута са својим саветницима за безбедност разговарао још 1. јануара, а да су представници Пентагона војне планове почели да праве још почетком децембра.
Пеовић наглашава да је још увек тешко рећи какве ће конкретније последице напади имати на понашање Хута, као и да ли ће се активирати и други играчи у Јемену.
"Хути су до сада водили главну реч у Јемену - све стратешке тачке су у њиховим рукама. Имамо развој догађаја и на противничкој страни, где су се искристалисали просаудијски фронт и сепаратистички фронт за оцепљење Јужног Јемена. Сада је питање да ли ће Запад подржати неке од тих актера и ићи на промени режима у Јемену, или на поделу државе", наводи он.
Наш саговорник сматра и да је мало вероватно да ће Хути попустити, пре свега због своје изразито антиамеричке и антиизраелске идеологије.
"Хути не могу да попусте и због своје идеологије, пошто је њихов мото ипак 'смрт Америци и Израелу'. Они дефинитивно неће попустити осим ако на то не буду апсолутно приморани, а да ли ће за то бити довољна ограничена интервенција каква је сада или ће бити потребно више је отворено питање", наглашава он.
Остатак Блиског истока остаје суздржан
Када је реч о Ирану, Србољуб Пеовић сматра да је, као и у Појасу Газе, мало вероватно да ће се они активније ангажовати у сукобу у Јемену.
"Хути су мало аутономији у односу на иранске савезнике у Ираку и Хезболах. Мислим да ће Иран остати суздржан, они су до сада остали на некој симболичкој подршци, како би задовољили своју идеолошку форму. Не верујем да ће доћи до ескалације сукоба", објашњава он.
Пеовић наглашава и да је занимљиво и да су Саудијска Арабија и УАЕ, који се оштро противе Хутима против којих су годинама ратовали током грађанског рата у Јемену, овог пута остали уздржани.
"Било је за очекивати да ће Саудијска Арабија и УАЕ бити на противничкој страни, имајући у виду раније односе према Хутима. То може бити проблем и за њихов престиж, с обзиром на то да до сада нису имали конкретне одговоре на ситуацији у Израелу", наглашава Пеовић.
Иако обим западних акција у Јемену и даље није потпуно јасан и није извесно колико ће напади трајати, Вашингтон се налази на ивици уласка у (још један) рат на Блиском истоку – а отворено је питање колико би Американци имали капацитета за тако нешто након две године украјинског и неколико месеци израелско-палестинског сукоба, у које су уложили значајне ресурсе.
У питање је доведен и амерички легитимитет у региону - само неколико месеци након што је амерички саветник за националну безбедност Џејк Саливан у тексту за "Форин аферс" написао да је тај регион "мирнији него што је био у (било ком тренутку) у последњих неколико деценија"
Блискоисточна стратегија Бајденове администрације налази се на удару критика са свих страна (о томе је, на пример, само дан пре напада на Јемен писао и "Форин полиси", традиционално близак америчком спољнополитичком есаблишменту), а наводни планови о америчком повлачењу из тог региона данас делују као пусти снови.
