УН о људским правима у Кини: Израел и ЕУ брину због положаја муслимана; Како се изјаснила Србија

Јучерашња расправа у Уједињеним нацијама о стању људских права у Кини отеловила је актуелни раскол у глобалној геополитици, пише "Саут Чајна морнинг пост".

Док су представници Западних земаља критиковали оно што сматрају "озбиљним кршењем људских права" у Синђану и Тибету, али и позвали Пекинг да укине закон о државној безбедности који се односи на Хонг Конг, док су многи представници земаља Глобалног југа похвалили дугогодишње напоре Пекинга у борби са сиромаштвом.

"Са жаљењем констатујемо да је неколико земаља грубо оптужило и оцрнило Кину не на основу чињеница, већ идеолошких пристрасности и неоснованих гласина и лажи, рекао је Чен Сју, изасланик Пекинга при УН након после ревизије која је трајала више од три сати.

САД су осудиле "текући геноцид и злочине против човечности у Синђану", док је Велика Британија позвала Пекинг да "престане са гоњењем" у вези са законом о националној безбедности.

"Oдражавајући дотичне геополитичке поделе, Израел је осудио Кину због третмана муслимана у Синђану, док палестински изасланик, заједно са другим већинским муслиманским земљама на Блиском истоку, није", наводи кинески медиј.

Долкун Иса, председник групе за људска права Светског конгреса Ујгура, рекао је да је "срамотно видети да муслиманске земље аплаудирају Кини за њене напоре у развоју без помињања верског и културног прогона Ујгура".

Уједињени фронт ЕУ против Кине покварила је једино Мађарска, чији је представник напоменуо да ревизију људских права не треба инструментализовати у друге сврхе, напоменувши да је Будимпешта задовољна што је Пекинг од последње ревизије ратификовао или пристао на неколико инструмената за заштиту људских права.

Русија је похвалила "импресиван напредак Кине у области друштвено-економског развоја", који јој помаже да "ефикасно штити људска права", позвавши Пекинг да "доследно побољшава разумевање и капацитет грађана за коришћење стандардног и говорног и писаног кинеског језика" у региону.

Упркос блиским везама са САД и ЕУ, Украјина је била одмеренија, похваливши Кину за посвећеност промовисању "универзалних вредности човечанства", саветујући Пекинг да "оснажи демократију".

Србија је похвалила Кину за посвећеност процесу ревизије, али и напоре Пекинга у борби против сиромаштва и успостављању одрживог развоја. Србија је похвалила и посвећеност Кине у сузбијању присиљеног рада и дискриминације против жена, и охрабрила Пекинг да настави са пружањем здравствених услуга сезонским радницима као и са својом ефикасном борбом против трговине људима. 

Силе у настајању такође су заузеле одмерени став у свом излагању. Индија је напоменула да је приметила напредак Кине од последње ревизије и позвала Пекинг да настави са помагањем земаља у развоју, док је Индонезија позвала Кину да "оснажи одбрану слободе вероисповести за све људе".

Свака чланица УН подвргава се ревизији стања људских права сваких пет година, а која се спроводи под покровитељством Савета УН за људска права. Последња ревизија Кине одвила се 2018. године, након чега је наводно кршење људских права од стране Пекинга преплавило западне медије.