Свет
Борисе, Турчине: Необично породично стабло бившег премијера Велике Британије
Џонсонов прадеда био је Али Кемал, Турчин рођен у Истанбулу и делом образован у Европи, док је његовом деди Осману Вилфреду Кемалу, бака променила презиме у своје девојачко Џонсон и задржала само његово "европско" име
Када су га готово сви напустили, због свих његових гафова и лоших одлука на месту премијера Велике Британије, у малом турском селу Калфат од око 1.300 становника, 110 километара северно од Анкаре, део мештана петицијом је подржао одлазећег британског премијера Бориса Џонсона.
Он је баш тих летњих дана 2022. године поднео оставку на место премијера, након потпуног хаоса у британској влади и оставке више од 50 министара и владиних функционера за само 36 сати.
"Увек ћемо подржавати Бориса Џонсона из Чанкирија", били су одлучни турски сељаци у подршци земљаку, пореклом из њиховог села, област Чанкири, који се тако високо котирао у британској политици.
Наиме, Калфат је родно село оца Али Кемала, Џонсоновог прадеде, Турчина рођеног у Истанбулу који је стекао европско образовање и део живота провео у Европи. Али Кемал оженио се 1903. године у Лондону са Винифред Брун, енглеско-швајцарског порекла, а из тог брака 1909. године родио се Џонсонов деда Осман Вилфред Кемал.
Винифред је преминула на порођају рађајући Османа, а Али Кемал убрзо се вратио у Турску, па је бригу о својој деци, Селми и Осману Вилфреду преузела њихова енглеска бака Маргарет чије је девојачко презиме било Џонсон. Остављена са унуцима турске крви у годинама Првог светског рата, бака је одлучила да буде прагматична и промени им презиме. Осман је остао само Вилфред, а сестра и он добили су бакино презиме – Џонсон.
Син Вилфреда Џонсона је Стенли Џонсон – отац Бориса Џонсона, бившег премијера Велике Британије. И то кажу само једног од двојице који су обављали ту високу функцију а да су имали – америчко држављанство.
Али Кемал, иначе, био је политичар и новинар, попут свог праунука који је 2008. године са екипом Би-Би-Си-ја истраживао своје породично порекло. Тада је у Истанбулу упознао рођаке, потомке Алијевог сина из другог брака, Зекија Кунералпа.
Џонсонов прадеда био је последњи министар унутрашњих послова Османске империје, противник Мустафе Кемала Ататурка, политичар који је због својих либералних ставова бежао у Европу и скончао на суров начин по повратку у Турску: мучен је и убијен у новембру 1922. године.
Пратећи његовог праунука у истраживању породичног порекла, Би-Би-Си је забележио да је било врло мало турских историчара који су желели да отворено говоре о улози његовог прадеде у догађањима с почетка двадесетог века јер се он и у модерној Турској сматра "крајње контроверзном фигуром". Било је то време када се Турска борила за своју републику, а чукун-деда је, изгледа, подржавао британски протекторат.
Али Кемалови унуци остали су у политичким водама, растући једни у Турској, а други у Британији. Зекијев син, Селим, био је турски дипломата, амбасадор, представник Турске у Светској трговинској организацији и стални представник ове земље при Европској унији, док је Вилфредов (Османов) син Стенли, Борисов отац, био члан Европског парламента, а радио је и у Светској банци и Европској комисији.
Највише се на политичкој лествици попео Али Кемалов праунук Александар Борис де Фефел Џонсон догуравши до позиције британског премијера. Де Фефел је, иначе, девојачко презиме његове баке која корене вуче из немачке аристократије, а средње име Борис, наводно је почео да користи када је дошао у Енглеску из САД, где је рођен, како би изградио свој имиџ "ексцентрика".
Најпрепознатљиви део имиџа "енглеског ексцентрика", међутим, јесте његова разбарушена плава коса. Мештани Калфата неће ни да чују теорије да је препознатљиву светлу косу наследио од баке немачког порекла или прабаке која је имала швајцарске крви, па ни чукунбаке, Али Кемалове мајке, која је била из народа Черкеза са руског Кавказа.
У Калфату кажу да су претке Али Кемала звали "породица плавих момака" или "синови плавих", како је већ ко превео турски надимак ове фамилије, и да су били препознатљиви по својој плавој коси.
Сам Борис Џонсон, "грађанин света", има врло прагматичан приступ свом турском пореклу. Подједнако прагматичан као када је, како је недавно открио амерички новинар Такер Карлсон, тражио за интервју милион долара или биткоине или злато у тој вредности – само не британске фунте.
Новинари су забележили да је Борис потезао своје турско порекло када је требало да придобије масе бранећи се од оптужби за исламофобију 2019. године говорећи о свом прадеди муслиману и како би он био поносан на њега.
Претходно је 2016. током кампање за Брегзит више пута забринуто упозоравао да би улазак Турске у ЕУ преплавио Британију мигрантима из ове земље. Да би онда новинарима тврдио да током кампање није ни поменуо Турску, што је брзо оповргнуто његовом изјавом из тог периода:
"Ја сам врло протурски настројен, али оно што свакако не могу да замислим је ситуација у којој 77 милиона мојих сународника Турака и оних турског порекла може да дође овамо без икаквих провера. То је стварно лудо".
Можда је стварно лудо и то што је баш "Борис Турчин" и "османски унук", како су га поздравили турски медији када је постао британски премијер 2019, својевремено победио на такмичењу за најувредљивију песму о турском председнику Реџепу Тајипу Ердогану. Било је то 2016. године када су Британци хтели да демонстрирају своју слободу говора па је "Спектејтор" организовао такмичење на којем је прву награду однео Џонсон са песмицом у којој повезује Ердогана са козом и содомијом.
