"Јунге велт": Четврт века од почетка ширења НАТО-а на исток, САД губе интересовање за своје вазале

Дванаестог марта 1999, Чешка, Пољска и Мађарска постале су прве земље бившег источног блока које су приступиле НАТО-у, а 12 дана касније, пакт је самом себи дао мандат за рат, кршећи међународно право, и тако покренуо агресију на Југославију, пише немачки лист "Јунге велт".

Брачни пар Клинтон је разрадио овај модел: бомбардовање Савезне Републике Југославије је била "хуманитарна интервенција", борба добра против зла, односно чин "самоодбране", који се спроводио муницијом од осиромашеног уранијума, касетним бомбама, масакрима цивила и тровањем становништва, кога је изазивало уништење хемијских фабрика.

У томе је учествовала и Савезна Република Немачка, под вођством СПД-а и Зелених. Као резултат ове "хуманитарне интервенције", Београд је трећи пут у једном веку бомбардован немачким бомбама. Тако је почело ширење НАТО-а на исток. Уследили су напади на Авганистан, Ирак, Сирију и Либију, који су разорили ове земље. Алијанса је у томе била доследна.

Савет Федерације: НАТО се показао као агресивна структура и очигледан непријатељ Русије

Америчка државна секретарка Медлин Олбрајт дочекала је нове чланице 12. марта 1999. следећом речима: "Ми ћемо, корак по корак и веома систематски, обрисати линију коју је повукла Стаљинова крвава чизма у Европи."

То су желели и владајући антикомунисти у Прагу и Варшави, а то је желела и Будимпешта: да ревидирају исход Другог светског рата. То је укључивало елиминисање антифашизма, који је нарастао у источној Европи. У НАТО су позивани и стари и нови нацисти.

Нови чланови НАТО-а су поверовали да се налазе на "правој страни историје", под окриљем "једине светске силе" – САД. Године 1999. Русија је била елиминисана и чинило се да представља лак плен. У чеченским ратовима, САД су тестирале руске војне способности, а Међународни монетарни фонд је, заједно са великим преварантима, регрутованим из совјетске номенклатуре, упропастио државу. Председник Борис Јељцин био је свестан ширења НАТО-а и убрзо је од свог пријатеља Вилијама Клинтона затражио да и Русија постане део Северноатланстке алијансе.

Једино је Јевгениј Примаков, који је био руски премијер од септембра 1998. до маја 1999, знао да је овде у питању само постојање Русије. Када је на лету за Вашингтон сазнао да је НАТО покренуо рат против Југославије, вратио се у Москву и био разрешен функције.

Сада, после 25 година индиректних и директних кампања против Русије, међу свим европским чланицама НАТО-а постоји бојазан да би САД могле да изгубе интересовање за њих због њихових њихових жалосних резултата у рату у Украјини, и да се окрену против Кине. Помоћници САД, односно амерички вазали, плаше се да сами пролију супу.

Откривен још један транскрипт: О чему су разговарали Клинтон и Јељцин?

Ови "савезници" данас имају отприлике исти статус као латиноамерички вазали САД током 70-их и 80-их. Непопуларни су на двору, где се ништа не среће осим љигавог самосажаљења. Овакав чопор не може да победи на изборима. За многе широм света ствар са "једином светском силом" је завршена. А то ће се убрзо, закључује "Јунге велт", разгласити и међу Европљанима унутар НАТО-а.