Израелска омладина губи стрпљење: Зашто секуларни дечаци морају у војску, а њихови Хареди вршњаци не

Ултраортодоксна заједница у Израелу (Хареди) ослобођена је обавезног служења војног рока. Јеврејска држава то правило већ годинама покушава да промени, али су до сада сви покушаји да се доведе нови закон којим би њихова служба у војсци била регулисана углавном пропали.

Хареди новинар из града Бнеи Брака Јанки Фарбер у централном Израелу, није типичан представник ултраортодоксне заједнице, која тренутно има 1,25 милиона људи, односно око 12,5 одсто становништва.

Када је имао 18 година, Фарбер је служио у Одбрамбеним снагама Израела, а након тога је повремено позиван у резервни састав. Када су милитанти Хамаса 7. октобра 2023. напали Израел, он је поново обукао војну униформу и отишао да служи.

Али Фарбер је изузетак, а не правило.

Јевреји из Хареди заједнице (који су били мањина када је држава Израел успостављена 1948. године) добили су изузеће од служења војног рока, а било је договорено да држави "служе молитвом".

Деведесетих година, када је њихов број почео да расте, Израел је покушао да их охрабри да служе војску, али је упркос њиховим напорима ИДФ 1999. године из Хареди заједнице успео да регрутује само 31 особу. 

Током година ситуација се значајно поправила. У 2016. години у војсци их је укупно било 2.850. Недавно је ИДФ објавио да у својим редовима има око 6.000 Хареди војника.

"Већина Харедија не служи јер се плаше да ће у војсци бити суочени са различитим мишљењима. Тамо ће вероватно наићи на војнике из ЛГБТ заједнице, Друзе и бедуине. Они ће служити са женама - и  тај сусрет може променити њихово мишљење. То може ослабити њихова верска уверења, због чега су рабини забринути", објашњава Фарбер за РТ.

Али Ронен Келер – израелски пуковник у резерви и један од кључних активиста групе Ахим Ланешек (Браћа по оружју), организације која уједињује резервисте који се боре за једнакост у војној служби, сматра да су корени проблема много дубљи.

"Тачно је да Хареди рабини не желе да излажу своју млађу генерацију модерности. Али, истина је и да што више ученика имају, то више новца добија њихова јешива [верска школа]. Они то третирају као посао и не планирају да олабаве притисак".

Године 2021. процењено је да је Израел годишње трошио 83 милиона долара на својих 54.000 младих ученика јешиве. Поред тога, јеврејска држава је издвајала 248 милиона долара годишње за њихове породице. Буџет за Харедије је повећан 2023. како би се задовољила њихова растућа популација, а стручњаци верују да ће улагања бити све виша.

Ова прекомерна потрошња смета Келеру, али он такође указује на последице ове политике на израелско друштво.

"Они седе у јешиви до 26. године [након чега су аутоматски ослобођени војне службе]. Не добијају основно образовање и не обучавају се за одређену професију. Кад заврше студије, онда немају посла. Они не могу да се интегришу у тржиште, постају терет за привреду и цела држава плаћа цену", наводи он.

За Келера, међутим, није реч само о новцу, већ су посреди принципи и питање једнакости. 

"Неприхватљиво је да 18-годишњи секуларни дечак који је тек завршио школу оде у ИДФ, где ће провести три године свог живота, док његов Хареди вршњак то не мора. Не кажем да сви они морају да иду у борбене јединице, али и они морају да служе држави, било волонтирањем у болницама и школама, било на пример служењем у сајбер јединицама или било чему другом", додаје Келер.

Влада премијера Израела Бенјамина Нетанјахуа (који се ослања на верске странке), међутим, на проблем из неког разлога гледа другачије. 

У децембру 2023. године, два месеца након избијања рата, Кнесет је усвојио закон којим је повећана старосна граница за ослобађање од служења у војсци, померајући је са 40 на 41 годину за обичне резервисте, те са 45 на 46 за официре.

Осим тога, Кнесет разматра могућност повећања броја дана које резервисти морају да служе. Израелски резервисти тренутно служе држави 54 дана током три године, а план је да морају да служе 42 дана у години, односно 126 укупно.

"Та политика се коси са здравим разумом. Јасно је да сада војсци треба више људи – ту нема недоумице. Али уместо да то питање реше повећањем броја регрута, они додатно оптерећују оне који већ служе", рекао је израелски активиста за РТ. 

Прошлог четвртка хиљаде људи се окупило у Тел Авиву да захтева једнак третман у ИДФ. Демонстранти су позвали владу да регрутује Харедије и донесе закон којим ће њихова служба бити регулисана. 

"Они су из године у годину одлагали ову одлуку. Сада је истекло време, а ако ова влада одлучи да ће се придржавати одлуке Вишег суда и усвојити закон, то ће бити добро за све. Нажалост, ова власт је изнова и изнова доказала да нема проблема да крши закон и игнорише одлуку Суда. Ако се то понови, свашта може да се догоди", рекао је Келер.

Бројне либералне групе упозориле су да ће изаћи на улице у знак протеста ако Хареди не буду позвани да служе, посебно сада, када ИДФ-у хитно треба 10.000 људи да обузда претњу тероризма из Газе, пише РТ. 

Либерали ће такође највероватније захтевати да се значајно смањи новац који Израел троши на јешиве и друге разне верске институције. Али Фарбер, који је и сам учио у јешиви, каже да тај приступ никада неће успети.

"Примена силе неће успети. Ако такав закон прође, Хареди ће напустити владу, урушити коалицију и отићи у опозицију. Тамо ће чекати боље дане, кад дође друга власт и да им шта хоће. Једно је сигурно, свој подмладак неће слати у ИДФ", објашњава Фарбер.

Келер је свестан осетљивости ситуације и наводи да не верује да се нешто може постићи силом. Уместо тога, он је сигуран да Харедије треба убедити да им војна служба може дугорочно бити од користи.

"Морамо да им објаснимо да служећи у војсци на крају добијају више новца који могу да искористе за своје породице. Након што заврше војску, имају шансу да зараде 35.000 израелских шекела месечно [отприлике 8.800 евра] месечно, уместо да раде као учитељи јешиве и месечно добијају 5.000  [1.255 евра]. Рабини то неће схватити, али млађа генерација хоће, и ми морамо да разговарамо са њима.

Шта се дешава ако убеђивање Харедија не успе, а влада, којој је потребна њихова подршка да би остала на власти, настави да одлаже усвајање закона?

Келер обећава да његова група неће седети скрштених руку.

"Ми смо одговорни људи и нећемо спалити државу, ако дође до овога. Али сваким даном који пролази, видимо све више и више неправде. Сведоци смо више примера да се влада понаша противзаконито, а наш бес и фрустрација расту и једног дана могу да експлодирају", упозорио је он.