Бивши званичник Пентагона: Спрема ли се у Молдавији "план Б" за Украјину?

У Молдавији се можда спрема "план Б" Запада за Украјину, пише Стивен Брајен, бивши заменик помоћника министра одбране, на свом блогу "Вепонс енд стратеџи".

САД и највеће европске силе се све више интересују за ову малу државу, наводи амерички аналитичар.

Поред текућих војних вежби "ЈЦЕТ 2024", САД блиско сарађује са прозападним режимом и финансира оно што назива Америчко-молдавским стратешким дијалогом у Кишињеву, а Вашингтон је за економску, војну и хуманитарну помоћ Молдавији издвојио скоро 320 милиона долара, напомиње Брајен.

Амерички аналитичар наводи да постоје медији извештаји о томе да се Француска спрема за размештање 1.500 плаћеника из Легије странаца у Украјину или Молдавију, у мају или јуну.

Он такође подсећа да су проруска опозиција и медији који су тако означени забрањени у тој малој земљи, као и да има говора о измени молдавског Устава како би се омогућило њено приступање НАТО-у, а што њен актуелни статус неутралности не допушта.

У Румунији се, са друге стране, чека доношење закона који ће омогућити Букурешту да интервенише ван својих граница, а у фокусу новог закона су Молдавија и Украјина, истиче Брајен.

Коначно, Немачка, која се прикључила пројекту за "осигуравање безбедности" Молдавије под спонзорством ЕУ, помаже локалној полицији да ојача границе са Украјином.

Критичари кажу да је фокус полицијског деловања на спречавању Украјинаца који желе да побегну од мобилизације и њиховом изручењу украјинским властима, напомиње амерички аналитичар.

Зашто је Молдавија стратешки значајна?

Молдавија сâма по себи није од стратешког значаја. Међутим, она би могла бити бити полазна тачка за акције усмерене на Одесу на југу Украјине, а можда и на Крим, сматра Брајен.

"Изгледа да се у Европи спрема нека врста плана Б – односно, шта учинити ако украјинска војска изгуби. Европски стручњаци и поједини званичници све више сматрају да се дани Украјине као независног ентитета можда одбројани", пише Брајен.

Тај "план Б", наводи амерички аналитичар, се заснива на стварању "противтега" руској победи, а која би, оцењује, подразумевала проруске власти у Кијеву, "тампон зону", и западну Украјину под контролом Пољске и можда још неких суседних држава.

Шефица Гагузије: Ако се Молдавија уједини с Румунијом, ми ћемо се отцепити

У том случају, сматра Брајен, Лавов би ушао у састав Пољске, а то би могло да значи и покушај заштите Одесе, али и угрожавање Крима који је за Москву од виталног безбедносног и историјског значаја.

Међутим, постоји неколико препрека за остваривање таквог плана, сматра он. Брајан је у свом тексту напоменуо да у Придњестровљу постоји контингент руских трупа и велико складиште муниције, док су власти у аутономној покрајини Гагаузији проруски настројене, а народ је веран Руској православној цркви.

"Молдавска политика је веома несређена, и ако Руси заиста појачају своје напоре у тој земљи, будућност проевропске фракције могла би постати неизвесна. То би потенцијално искључило Молдавију као полазну основу за ЕУ. Алтернативно, ЕУ преко Румуније и других може послати трупе да осигура проевропски режим који је сада на власти, што би могло довести до унутрашњег и крвавог сукоба", закључује Брајен.