Зашто је баш Први мај постао празник рада

Амерички синдикати организовали су 1886. године масовне штрајкове под паролом "три осмице", што је значило да радници захтевају осам сати рада, осам сати одмора и осам сати за културу.

Највећи штрајк организован је у Чикагу 1. маја 1886, где се окупило преко 40.000 радника, који су у фабрикама радили тешке физичке послове, фактички без радног времена. Тада је Чикаго био центар америчке индустрије и синдикалног организовања.

Протестима су се убрзо придружиле десетине хиљада незадовољника. Власници фабрика и политички кругови нису на радничке протесте гледали благонаклоно. Када се у сукобе умешала полицијa, једна особа је погинула, а неколико је рањено.

Следећег дана, против бруталности полиције организоване су демонстрације на чикашком тргу Хејмаркет. Непозната особа бацила је бомбу, а полиција је отворила ватру, при чему је убијено седморо полицајаца, а повређено око 100 људи.

Овај догађај је упамћен као "Хејмаркет масакр". Осморо анархиста је касније оптужено за убиство, од којих су неки погубљени. Њихова кривица није доказана, а суђење се и данас сматра спорним.

Три године касније, на Првом конгресу Друге интернационале 1889, установљено је обележавање празника рада – Првог маја. Овај празник су преузели комунисти и левичари широм света.

САД никад нису прихватиле овај датум за празник рада. У овој земљи се празник рада обележава првог понедељка у септембру.

Посебно током Хладног рата, у САД је Први мај доживљаван као непријатељски празник, који  се повезује са комунизмом. Многе земље обележавају празник рада на различите датуме.

Први мај, званично Празник рада или Међународни дан радника је државни је празник у више од 80 земаља света. Нарочито се прославља у земљама Јужне Америке, на Куби, у Боливији, Уругвају... Симболично прославља јединство радника, промовише радничка права и обележава истрајност радничког покрета.

Занимљиво је да је и Католичка црква установила празник Светог Јосипа Радника који се од 1955. прославља 1. маја.

Празник рада и пролећа

Свој пуни сјај Празник рада доживљава са победом комунизма, као у бившој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, где је имао политички значај и био посвећен борби за радничка права.

Празник рада је у Русији први пут прослављен 1891. године, када је Михаил Брусњев у Санкт Петербургу организовао прве демонстрације, али празник постаје званичан тек након Октобарске револуције. Према Лењиновим речима, тада су радници славили "своје буђење за светлост и знање, своје уједињење у један братски савез, у борби против сваког угњетавања, за социјалистичку структуру друштва".

У бившем Совјетском Савезу, Првог маја су се одржавале грандиозне параде на Црвеном тргу, али је ова традиција данас нестала.

Од 1992. године 1. мај се у Русији званично зове "Празник пролећа и рада". Први мај ни овде више нема јасну политичку позадину, али политичке организације, попут Комунистичке партије Русије, као и друштвени и синдикални покрети, организују првомајске митинге, приређују скупове и концерте, што симболизује јединство народа и борбу за социјалну правду.

И прошле године председник Русије Владимир Путин честитао је празник рада: "Први мај у нашој земљи има дугу и богату традицију, која се заснива на љубави према стваралачком раду, поштовању професионалних достигнућа стручњака и достигнућа колектива."

У Русији многи имају куће ван града, у којима проводе празнике. Као и код нас у Србији, где се организују првомајски уранци, многи се окупљају уз роштиљ.

Мај је омиљени месец у Русији. Многи узимају одмор или слободне дане и спајају Празник пролећа и рада са Даном Победе.