Премијер Аустралије тражи да САД прекину да судски гоне Џулијана Асанжа

Премијер Аустралије Ентони Албанезе изјавио је да је лично затражио од америчких званичника да обуставе судско гоњење оснивача Викиликса Џулијана Асанжа.

"О томе сам лично разговарао са представницима владе Сједињених Америчких Држава. Моја позиција је јасна и стављена је до знања америчкој администрацији - време је да се ово питање приведе крају", рекао је Албанезе у обраћању аустралијском парламенту.

Нагласио је да не подржава бројне поступке Асанжа, али се запитао која је поента судског гоњења које би могло да траје годинама. Није прецизирао да ли је о овој теми разговарао директно са Бајденом на билатералном састанаку на маргинама камбоџанског самита пре две недеље. Ипак, тврди да се залагао за Асанжа на састанцима који су се недавно догодили.

Међутим, у јуну месецу ове године Албанезе је одбио да јавно интервенише за Асанжа и није желео да каже да ли је са председником САД разговарао о том случају.

"Намеравам да водим владу која се дипломатски и на одговарајући начин односи према својим партнерима", казао је тада аустралијски премијер.

Асанжа, аустралијског држављанина, ухапсила је британска полиција 2019, после седам година проведених у амбасади Еквадора у Лондону, након што су америчке власти расписале потерницу за њим због објављивања базе података поверљивих докумената у којима су, између осталог, откривени амерички ратни злочини почињени у Ираку и Авганистану. Он се тренутно налази у затвору Белмарш у Лондону и чека расправу о жалби против одлуке британске владе да га изручи Американцима где му прети казна до 175 година у затвору максималног обезбеђења.

Амерички тужиоци тврде да је Асанж помогао аналитичарки обавештајне службе војске САД Челси Менинг да украде поверљиве дипломатске депеше и војна документа, које је касније објавио Викиликс.

Међународни медији позвали САД да одбаце оптужбе против Асанжа

Раније ове недеље медијске организације које су прве објавиле процуреле дипломатске депеше огласиле су се заједничким саопштењем и позвале САД да одустану од кривичног гоњења оснивача Викиликса.

Указали су на чињеницу да је оптужница подигнута на основу Закона о шпијунажи из 1917. године (смишљен да кривично гони потенцијалне шпијуне током Првог светског рата) који никада није коришћен за кривично гоњење издавача или емитера. Ова оптужница представља опасан преседан и прети да поткопа Први амандман и слободу штампе, оцениле су медијске куће.