Лов на принчеву главу: Ко би желео да убије саудијског престолонаследника и зашто?

Након извештаја који су се појавили на друштвеним мрежама и за које се испоставило да су лажни - да је нападнут конвој саудијског принца Мухамеда бин Салмана (МБС), предавач на московском ХСЕ универзитету (Виша школа економије) и председавајући Центра за блискоисточне студије Мурад Садигзаде анализирао је коме је у интересу да пушта такве гласине и да ли је заиста могућ атентат на саудијског престолонаследника?

"Вашингтон пост": Понижење за САД у Саудијској Арабији, Блинкен чекао престолонаследника целу ноћ

Мухамед бин Салман, саудијски престолонаследник покренуо је од доласка на власт свеобухватне реформе у краљевству. Његов амбициозни програм "Визија 2030" заправо је стратегија трансофмациије различитих аспеката економије, друштва и културе земље. Примарни економски циљ је смањење зависности Саудијске Арабије од нафте и развој туризма, забаве, информационих технологија, здравства, индустрије и рударства.

Приватизација државних предузећа је још један витални елемент плана. Истовремено је основан Јавни инвестициони фонд (ПИФ), један од највећих суверених фондова на свету, са имовином већом од 620 милијарди долара који финансира многе стратешке инвестиције унутар и изван земље.

Да би стимулисао приватни сектор, МБС је посебну пажњу посветио развоју малих и средњих предузећа, стварању повољних услова за предузетништво и страна улагања, укључујући укидање ограничења на страно власништво над предузећима у земљи.

Политичке реформе су такође постале суштински део "Визије 2030". У новембру 2017. МБС је покренуо антикорупцијску кампању, ухапсивши десетине принчева и бизнисмена. Ова кампања је омогућила да се значајне суме врате у државну касу, које су потом коришћене за финансирање кључних реформи.

Колико год да су престолонаследникове реформе учиниле или ће учинити (и то брзо) Саудијску Арабију прогресивнијом, модернијом и самоодрживијом, нису наишле на одобравање многих - како код куће тако и у иностранству.

Многи се жале да је Бин Салманова кампања борбе против корупције ограничила слободу говора и политичке слободе. Ту је питање и смрти новинара Џамала Кашогија у саудијском конзулату у Истанбулу, као и рат у Јемену где Саудијска Арабија предводи коалицију против Хута.

Сједињене Државе остају примарни стратешки партнер Саудијске Арабије, али су односи између две земље често били затегнути. После убиства Кашогија, амерички Конгрес и Бајденова администрација оштро су критиковали престолонаследника. ЦИА је овај злочин директно повезала са МБС-ом, што је довело до санкција против неколико саудијских званичника и закомпликовало односе са Вашингтоном.

САД су такође изразиле забринутост због рата у Јемену. Додатни извор тензија била је одлука ОПЕК+ из октобра 2022. коју предводи Саудијска Арабија да смањи производњу нафте, што је подигло цене енергената.

"Блумберг": Путинова посета Саудијској Арабији доказ неуспеха америчких напора да изолују Русију

Саудијска Арабија и Иран су традиционално регионални ривали, подржавајући супротстављене стране у сукобима у Јемену, Сирији и Либану, а истовремено се такмиче за утицај у Персијском заливу. Прекид дипломатских односа 2016. године и међусобне оптужбе за дестабилизацију региона појачале су непријатељство између Ријада и Техерана.

Саудијска Арабија критикује ирански нуклеарни програм и подржава санкције Техерану, страхујући од могућег развоја иранског нуклеарног оружја. Међутим, у марту 2023, уз помоћ Кине, две земље су офновиле дипломатске односе, отварајући могућност смањењу регионалних тензија.

Уједињени Арапски Емирати (УАЕ) су традиционално били близак партнер Саудијске Арабије у региону, али амбиције њиховог лидера Мухамеда бин Заједа стварају трзавице, нарочито јер УАЕ настоје да постану регионални економски центар, што Ријаду не одговара.

УАЕ су такође нормализовале односе са Израелом, за разлику од Саудијске Арабије која оклева са споразумом из страха од реакције код куће. Па ипак, Израел и Саудијска Арабија имају заједничког непријатеља - Иран, што помаже у "опрезном зближавању" две земље.

Саудијска Арабија постаје чланица Шангајске организације за сарадњу, јача односе са Русијом и Кином

Односи између Саудијске Арабије и Турске побољшали су се након периода напетости после убиства Кашогија. Турска настоји да ојача свој утицај на Блиском истоку, такмичећи се са Саудијском Арабијом. Раније је Анкара оштро критиковала акције Ријада у Јемену и његову блокаду Катара али се то после МБС-ове посете Турској 2022. променило.

У јуну 2017. Саудијска Арабија, предвођена УАЕ, Египтом и Бахреином, увела је блокаду Катару, оптужујући га да подржава тероризам и да одржава блиске везе са Ираном. Ово је створило дубоке регионалне поделе и ојачало утицај Турске и Ирана на Катар. Међутим, у јануару 2021. Ријад и Доха потписали су споразум о обнављању односа и прекинули блокаду. Ипак, међусобно неповерење остаје.

Један од главних разлога западних критика је жеља МБС-а да развије односе са Русијом и Кином. Ријад види Кину као стратешког партнера у трговини и инвестицијама. Саудијска Арабија и Русија сарађују у оквиру ОПЕК+ на регулисању цена нафте. Ријад одржава контакте са Москвом упркос западној изолацији Русије због Украјине.

Домаћа и спољна политика МБС-а, упркос компликованим односима са многим земљама и снагама, одражава његову жељу да ојача позицију Саудијске Арабије као регионалног лидера и да преобликује краљевство.

Међутим, његове оштре методе и бескомпромисна борба против опозиције појачали су критике глобалних и регионалних играча, стварајући нове изазове за престолонаследника. Стога, потенцијални покушаји убиства дефакто лидера модерне Саудијске Арабије можда неће бити лажни у будућности. На крају крајева, не одговара свима снажна и суверена Саудијска Арабија, закључује Садигзаде.