Економија
Циљ Москве: Рубља доминантна у међународним уговорима
Значајна инфлација на Западу је добар предуслов за јачање рубље и постепено "преузимање" доминантног положаја на тржишту, поручили су из Централне банке Русије
Рубља би у будућности требало да постане не само валута обрачуна са пријатељским земљама, већ и валута која ће се и међународно користити при склапању различитих економских уговора, изјавио је заменик председника Централне банке Русије Алексеј Заботкин у интервјуу за РБК.
Да би се то постигло, неопходно је вратити инфлацију на ниво од четири одсто, односно до оне бројке коју је руска Централна банка означила као циљ.
Овај параметар је, како је објаснио, један је од кључних да би нека валута "добила на цени" и постала доминантна на глобалној економској сцени.
У највећем броју међународних уговора цене су претежно биле исказане у доларима и еврима, што је, према речима Заботкина, последица чињенице да су економије ових земаља током дужег времена бележиле изузетно низак ниво инфлације.
"Инфлација је била веома ниска и у САД и у главним земљама еврозоне. У оваквим условима, валуте које се обично сматрају јаким биле су добар оријентир за очување куповне моћи. Међутим, ситуација је другачија ове године јер је инфлација у највећем броју земаља света висока. У будућности можемо очекивати да ће оне валуте које покажу већу стабилност бити атрактивније. Што се тиче рубље, уложићемо све напоре да се инфлација врати на четири одсто и остане на том нивоу", поручио је заменик руске Централне банке.
Он је оптимистично додао да ће Русија успети да доведе инфлацију под контролу што ће њену валуту самим тим учинити и привлачнијом за друге партнере.
Централна банка Русије процењује да ће циљ инфлације од четири одсто бити достигнут 2024. године, док ће следеће године овај показатељ бити на нивоу од пет до седам одсто.
Годишња инфлација у Русији у октобру износила је 12,6 одсто, показују подаци Централне банке Русије, али она бележи константан пад сваког месеца од априла ове године.
Након почетка специјалне војне операције у Украјини, рубља је претрпела велике турбуленције: максимална вредност америчког долара у марту је била 120 рубљи, док је у јуна за један долар могло да се добије 50 рубљи, показују подаци Московске берзе.
Сада један долар вреди око 70 рубљи, преноси портал РБК.
Тежње Москве да максимално одвоји своју спољну трговину од америчког долара су тема о којој се у Русији прича већ дуже време. Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров оценио је јуче да ће за постизање потпуне аутономије руске економије ипак бити потребно време, додајући да Запад ускоро неће моћи да утиче на економске процесе других земаља, као што је то раније била пракса.
Још након догађаја из 2014. године, званична Москва почела је да ради на стварању посебног платног система "Мир", којим би се могло заобићи коришћење СВИФТ-а.
Ово је постало посебно актуелно након што су на Западу ове године одлучили да Русију изопште из поменутог система.
Ипак, као једна од главних економских контрамера Москве након фебруарских дешавања јесте и рад на стварању корпе валута пријатељских земаља, коју би чиниле националне валуте земаља БРИКС-а и Евроазијске економске уније (ЕАЕУ).
У марту су се у Кремљу суочили са отежаним конвертовањем руске рубље у амерички долар. На овај начин, Русија покушава да спољну трговину са земљама партнерима изражава у валутама које неће бити подложне манипулацијама са Запада.
Тиме би се курс Русије и њених савезника могао одређивати преко корпе валута, а не преко долара.
