Студентски програм за српску привреду: Који курс ће пратити нова власт

"Претресање" уговора о свим државним пројектима, прекид са праксом партијског именовања директора и прелазак на "строге конкурсе", неке су од најзвучнијих промена које би у економију Србије требало да уведе нова власт.

Део економских мера које је у свом плану навела "Студентска листа" односи се и на сузбијање монопола великих трговинских ланаца, заштиту домаће пољопривреде и производње и обезбеђивање прехрамбене сигурности. Праве отклон и од концепта развоја привреде кроз стране инвестиције, модела јефтине радне снаге и великих инфраструктурних пројеката и залажу се за подршку домаћој привреди, праведнијем пореском систему и већој транспарентности јавних набавки.

Најављено је и оснивање Развојне банке Србије, што би требало да представља темељан заокрет у односу на политику после 5.октобра 2000. године, када су укинуте домаће банке које су имале и развојну улогу кредитирања домаће привреде по повољним условима.

Наш избор

РТ Балкан истражује: Држава смањује субвенције за стране инвеститоре, колико је до сада потрошено?

Развојна банка је, једноставно речено, установа која постоји како би помогла развоју привреде једне земље. Идеја је да таква банка домаћим предузећима олакша приступ новцу за инвестиције, производњу, развој нових технологија и отварање радних места.

У програму Студентске листе наводи се да ће ова банка имати приступ средствима ЕБРД-а и других развојних банака, која фондовима нису доступна. План је и да банка одобрава кредите искључиво преко пословних банака, без налога Владе.

Такође, представници "Студентског покрета" сматрају да је модел јефтине радне снаге потрошен и да радника за стране фабрике који раде за минималац више нема. Тврде да не нуде нову транзицију у којој се мањина богати на рачун већине и да неће бити распродаје стратешких предузећа. Субвенција по радном месту подстицаће само у девастираним општинама и то као прелазну меру са прецизним законским роком. То значи да се долазак страног типа инвеститора неће ограничавати у сиромашним општинама, јер је битно задржати и створити свако радно место у таквим условима, док у глобалу такве инвестиције сматрају штетним, јер "праве нездраве ланце снабдевања, који нису способни да створе додатну вредност и да буду дугорочно одрживи у условима где су конкуренти способни за иновацију".

Иако су поједини критичари ову политичку опцију пре избора карактерисали као део "неолибералног сценарија" због наводне повезаности са појединим прозападним и невладиним организацијама, сам званични програм који је представљен јавности не представља слепо праћење неолибералног модела. Програм се заснива на преласку са модела јефтине радне снаге и субвенционисања страних инвеститора на систем социјалне сигурности и у неким сегментима чак строжу контролу од стране државе. Неолиберални концепт фаворизује једнаке или ниске пореске стопе ради стимулације капитала, а "Студентска листа" предлаже веће пореско оптерећење за богате и смањење пореза за сиромашне грађане.

"Уместо да по свету тражимо фабрике којима треба јефтина рука, потпуни фокус нове власти ће бити стварање иновативних фирми које могу да буду конкурентне на европском и светском тржишту. Спрегом универзитета, института и приватног сектора, градићемо атмосферу потребну за стартапе који расту у Србији. Улагања у истраживање и развој, данас око један одсто  БДП-а, удвостручићемо до 2032. године", навела је "Студентска листа". 

Елементи те политике, могли су да се наслуте и у изјавама представника "Студентске листе", а о некима од њих је још пре три године у емисији "Релативизација" на РТ Балкан говорио професор Економског факултета и некадашњи гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић, који се ових дана помиње као потенцијални председник нове Владе Србије. Он је у емисији код Љиљане Смајловић рекао да либерални економисти често тврде да све људске активности могу да се решавају на тржишту, али да то није тачно.

Наш избор

РТ Балкан анализа избора: СНС у минусу, студенти у плусу, ко им је донео 600.000 гласова више

"За земље које су у развоју битно је да се нека елементарна инфраструктура успостави, да се ради на образовању деце, да се уведе здравствена заштита. То су јако битне ствари, које не могу да се решавају на тржишту. Либерални економисти често тврде да све људске активности могу да се решавају на тржишту. Ја сам скептичан око неких домена. Један од тих домена је образовање, здравство, па рекао бих и производња лекова. Ако се уведе тржишни концепт у те домене, онда имате ово што се дешава код нас на Балкану, да неко плати, па добије диплому. Јел то тржиште или шта је то? Или, уколико гледамо фармацеутску индустрију која заправо жели да има тражњу за својим производима, па отуда има и мање мотива вероватно да производи производе који ће смањити тражњу, у том случају излечењем пацијента. Ту се креирају неки конфликти интереса у одређеним доменима, где тржиште  самостално ако се пусти, по мом мишљењу, неће дати друштвено оптималне резултате", рекао је Шошкић.

Агенција за кредитни рејтинг "Фич" је после објављивања резултата парламентарних избора у Србији саопштила да победа "Студентске листе" смањује политичку неизвесност у земљи, али да је њихов детаљан економски програм још недовољно јасан. Сматрају, такође, да ће спољна политика нове власти "вероватно тежити балансирању у односима са Русијом, Европом и Кином", с обзиром на, како су навели, значајне економске везе земље посебно у енергетском сектору, и у контексту појачаних геополитичких тензија.

Дејан Шошкић је сигурно имао и то на уму када је у "Релативизацији", пре три године изразио скепсу према санкцијама Москви и прогнозирао да ће бити већа штета за оне који су изгубили руско тржиште, него за саму Русију.

Том приликом он је рекао и да ће Немачка тешко остати оно што је била, због одустајања од јефтине енергије. Указао је да санкције, које је Запад увео Русији по питању СВИФТ-а, и замрзавање девизних резерви, могу да се врате као врло негативан ефекат самом Западу, у смислу убрзане дедоларизације и преласка на друге механизме плаћања. 

Русија развила систем плаћања који не зависи од Запада: Трансакције је немогуће блокирати

"Људи не схватају да се свет променио. Свет није оно што је био пре 20 или 30 година. Нити је центар економски, нити финансијски, ни технолошке снаге тамо где је био раније и у том измењеном свету мислим да је потребно размишљати на начин који одговара реалности тренутка. Више нису све ствари исте", казао је Шошкић.

Он је истакао да сукобљавања суштински нису потребна и да је могуће сарађивати и са Кином и са Русијом, да су то земље које имају другачије политичке системе, али да суштински, у глобалној подели рада, имају своје значајно место и да било каква амбиција Запада да направи једну врсту велике поделе у светској трговини, на два блока, више штетити самом Западу.

У свом званичном програму "Студентска листа" је иначе обећала да вредност динара неће "дирати" и објаснила да би девалвација накратко помогла извозу, али да би подигла цене и нарушила ниво штедње. Најавили су и прогресивније опорезивање.

"Уместо да снижавамо акцизе, што би навике становништва променило нагоре, планирамо да изменимо пореску политику, тако да се рад опорезује мање, а велика имовина више", навели су из "Студентског покрета" и објаснили да ће увести више разреда за прогресивно опорезивање дохотка, укинути годишњи порез и подићи неопорезиви део зараде са 23 на 35 одсто просечне зараде, како би они који имају мање плаћали мање.

Пре избора су најављивали мере за заштиту домаћих произвођача, а аграрни програм, поставља пољопривреду као стратешки и национални интерес.

Завршни скуп "Студентске листе" на Славији; Срдановић: Наши мандати биће у рукама народа

"Наш циљ је развијена и планска пољопривреда у којој је пољопривредник стратешки партнер државе, а не социјална категорија, у којој земља и вода остају грађанима Србије, у којој цена настаје на поштеном тржишту, а не у договору картела и у којој село има будућност", наводи се у програму "Студентске листе".

Најављена је обнова сточног фонда, увођење привременог мораторијума на превођење пољопривредног земљишта у друге категорије, трајно ограничавање пренамене у грађевинско и укидање посебних правила за земљиште страдало у пожару...

Приоритети економске и фискалне политике покрета на папиру "добро звуче", као и свако обећање бирачима пре гласања. Програм, без много детаља, начелно обухвата подршку домаћем економском развоју, праведнији порески систем и предвидљивије услове пословања за привреду. То се не разликује много од онога што су обећавали и други, па и бивша власт. За грађане ће бити важно како ће се ове идеје преточити у конкретне мере, а то ће најбоље видети у својим новчаницима.