Економија
Планови нове власти за раднике у Србији: Како од "трке до дна" до четвородневне радне недеље
Представници "Студентске листе" сматрају да је радно законодавство Србије међу најнеповољнијим по раднике у Европи, а да права која на папиру постоје код несавесних послодаваца не значе много, јер готово да нема санкција за њихово кршење. Зато најављују измене прописа и увођење реда на тржиште рада
Представници "Студентске листе" сматрају да је модел јефтине радне снаге потрошен и тврде да ће одсвирати крај тој "трци до дна" у којој је Србија учествовала претходних година нудећи страним инвеститорима све издашније субвенције, док су запослени у њиховим погонима углавном радили за минималне зараде. Оно на шта они указују у делу програма који се односи на рад и социјалну политику, да стране инвестиције привлаче јефтин и незаштићен рад, подстичу рад ван радног односа и да инвеститори нестају кад и њихове субвенције, гледамо и ових дана док стране компаније најављују да затварају фабрике у нашој земљи. До сада је било неколико "таласа" напуштања нашег тржишта, а одласци су углавном били повезани са истеком државних подстицаја и са растом минималца последњих година.
Представници "Студентске листе" сматрају да је радно законодавство Србије међу најнеповољнијим по раднике у Европи, а да права која на папиру постоје код несавесних послодаваца не значе много, јер готово да нема санкција за њихово кршење. Зато најављују измене прописа и увођење реда на тржиште рада. Синдикати указују да је, да би све погодности које обећавају могле да се преточе у реалан живот, неопходно значајно јачање капацитета инспекције рада. Поздрављају увођење спољне контроле њеног поступања, као и оснивање посебних радних судова, којима би требало да се убрзају поступци судске заштите запослених.
На основу онога што је наведено у програму, послодавци ће после 12 месеци морати да запосле радника на неодређено време, док ће запошљавање преко агенција бити ограничено "на оправдане потребе". Најављују и "проширење дефиниције запосленог" чиме ће обезбедити сва права из радног односа радницима који су ангажовани на основу уговора о радном ангажовању, тако да радници на привременим и повременим пословима и преко омладинских задруга имају загарантована основна права.
Најавили су и да ће заштитити ученике од експлоатације омладинских задруга и да ће појачаном контролом запошљавања страних радника спречити обарање цене рада. На место радника који је отпуштен као технолошки вишак, послодавац неће смети да запосли другог у наредних шест месеци, а и када тај рок истекне, предност за ангажовање, ће имати раније отпуштени радник. Пракса појединих инвеститора је била и да раднике премештају у фабрике у друге градове, а нова власт најављује да ће бити дозвољени премештаји до 20 километара када постоје оправдане потребе и када се задржава приближно једнако трајање путовања.
Један од тежих задатака који су себи задали представници "Студентске листе" је приближавање минималне зараде стварним трошковима живота и чешће усклађивање са инфлацијом, што вероватно неће проћи без отпора домаћих и страних инвеститора.
Професор Економског факултета у Београду Душан Марковић каже за РТ Балкан да је раст минималних зарада био један од разлога због којих су поједини страни инвеститори у делатностима са ниском додатом вредношћу затворили фабрике у Србији и преселили их у суседне земље или на неке даље локације. Он напомиње да, на основу ранијег договора представника синдиката и послодаваца и Владе Србије, од јануара поново расте минималац и да ће бити 600 евра, што значи да послодавца сваки радник у бруто износу кошта близу 1.000 евра.
"Програм мора паралелно да се базира и на подизању квалификација радника, јер смо искористили јефтину радну снагу као покретач раста. Неопходно је да се креирају радна места која носе већу додатну вредност како бисмо брзо напредовали. Да бисмо имали таква радна места, морамо имати образоване људе. То су претпоставке које морају да се испуне. Дефинитивно ћемо ићи ка губитку радних места на којима су радили нискообразовани људи за мале плате", сматра професор.
Он истиче да Србија за неке индустрије, због степена развоја, више није атрактивно тржиште.
"Људи заборављају да ми убрзо, ако се буде наставио умерени раст, из средњеразвијених земаља прелазимо у високоразвијене земље, колико год то нама деловало немогуће, постоји Африка, Латинска Америка, делови Азије, који су осетно сиромашнији од нас. Ми више нисмо локација за инвеститоре и делатности који се фокусирају на јефтиној радној снази. Проблем је што у последњем попису становништва имамо око четвртину становништва старијег од 15 година са основном школом или мање од тога, а и они морају да раде. Подизањем минималца, посла за њих ће бити све мање јер ће бити све мање послова за неквалификоване или ниско квалификоване раднике. То је оно што је опасно и о чему ће морати да размишља свака нова власт", указује професор Душан Марковић.
Велико интересовање у јавности изазвала је најава увођења четвородневне радне недеље, али је истакнуто да ће то бити омогућено послодавцима који се за то определе, уз то да не смањују зараде запослених. Накнада за болест или повреду ван рада током првих 30 дана биће подигнута са 65 на најмање 75 одсто одговарајућег просека, уз заштиту минималне зараде, а за обрачун боловања и годишњег одмора користиће се повољнији тромесечни просек.
"За новчану накнаду исхране гарантоваћемо најмање 10 одсто просечне зараде код послодавца из претходног месеца и најмање 20 одсто републичке минималне зараде, док ћемо за регрес прописати најмање једну такву просечну зараду и доњу границу у висини минималне зараде. Додаци на основну зараду износиће најмање 150 одсто за рад на нерадни празник, по 50 одсто за ноћни и прековремени рад, 110 одсто за недељу и дан недељног одмора, 30 одсто за смене и 26 одсто за теренски рад. За сваку пуну годину рада у радном односу, код свих послодаваца, минули рад износиће најмање 0,5 одсто основице, а објављивањем распона зарада при запошљавању и доступношћу података о упоредивим пословима олакшаћемо откривање дискриминације у плаћању", обећала је "Студентска листа" у свом програму.
Прековремени рад ће бити ограничен на осам часова недељно, а укупно дневно радно време на 12 часова, док ће "послодавци сваки додатни сат евидентирати и платити". Биће у обавези да најаве распоред рада својим запосленима најмање седам дана унапред. Правом на искључење након радног времена биће заштићено слободно време од сталних пословних захтева.
Када је у питању синдикално организовање, најављено је да ће оно бити доступно свим радницима, укључујући самозапослене и нестандардно ангажоване. Праг репрезентативности на територијалном и гранском нивоу биће спуштен на пет одсто. Председник Савеза слободних синдиката Србије Зоран Михајловић каже за РТ Балкан да су студентски предлози обухватили захтеве синдиката и закључке радне групе која је пре годину дана радила на изради нових закона о раду и закона о штрајку.
"Имају пуну нашу подршку што се тиче тих тачака. Закон о штрајку имамо још из осамдесетих година. Оба закона су доста рестриктивна и не иду у корист радника и треба их мењати. Наравно да ћемо као синдикална организација подржати промене које иду на боље", казао је Михајловић.
Он је указао да су агенције за запошљавање велики проблем, јер крше уговоре на одређено време и они трају и по десетак година.
"Добили смо недавно судски спор у којем је радник 10 година радио на одређено тако што су му мењали послодавца или су мењали само део описа посла. Важно је како ће се закони спроводити. Инспекције морају да буду много агилније, да се види како имплементирати све то у пракси", рекао је Зоран Михајловић.
У програму се наводи да ће свакој жени која је радила пре трудноће бити обезбеђено породиљско одсуство, независно од врсте уговора, а да ће после шест месеци здравственог осигурања бити загарантована накнада од најмање две трећине претходних примања, уз доњу границу у висини минималне зараде, а после 12 месеци пуну накнаду. Најављено је и укидање обрачуна који месеце без прихода урачунава као нуле у осамнаестомесечном просеку. Увешће и тромесечно одсуство за очеве после рођења детета и непреносиви део родитељског одсуства током прве године његовог живота. Овај концепт има за циљ да подстакне очеве да се активније укључе у негу детета, а уколико га отац не искористи у предвиђеном року, тај део одсуства пропада и мајка не може да га преузме како би продужила своје боловање.
Live
