
Хаварија на ЈАНАФ-у указала на значај повезивања на "Дружбу": Шта је потребно за сигурно снабдевање

Рафинерија у Панчеву већ данима не добија сирову нафту преко Хрватске због хаварије на Јадранском нафтоводу (ЈАНАФ). Влада Србије је из државних резерви уступила 66.000 тона сирове нафте НИС-у да би се наставила производња нафтних деривата, а из Министарства енергетике су саопштили да снабдевање бензином, млазним горивом и мазутом није доведено у питање и да су усаглашене додатне мере за стабилно снабдевање нафтним дериватима до окончања ванредних околности.
Санација оштећења нафтовода ЈАНАФ је у току, а из ресорног министарства кажу да до краја очекују прецизније информације о датуму поновног успостављања транспорта сирове нафте. ЈАНАФ је главни правац снабдевања Србије сировом нафтом, а низак водостај Дунава отежава могућност да се веће количине допреме речним путем.

Прекид дотока нафтне за Србију, поново је отворио питање сигурности снабдевања рафинерије Нафтне индустрије Србије и још једном указао на значај изградње новог правца снабдевања, и повезивања на нафтовод "Дружба" преко Мађарске. Изградња овог нафтовода сматра се једним од најважнијих енергетских пројеката у земљи, кључним за диверзификацију праваца снабдевања и дугорочно јачање енергетске безбедности. Овај нови нафтовод омогућиће да Србија добија нафту из правца Мађарске, чијом територијом пролази нафтовод "Дружба". Комплетан пројекат се реализује са намером да се транспортује нафта типа РЕБ (Russian Export Blend).
Стручњак за енергетику Велимир Гавриловић каже за РТ Балкан да је веома важно за сваку земљу да има бар два правца снабдевања енергентима, јер у случају не само хаварије, већ и сваког другог инцидента, долази до прекида у снабдевању нафтом и ризика од престанка прераде и рада рафинерије. Он напомиње да више извора за куповину нафте значи и могућност преговарања око транзитних такси, али и јачање позиције сваке земље и смањивање могућности политичких притисака.
"ЈАНАФ-у је у интересу да што пре реши проблем, али и да задржи НИС као купца сирове нафте, јер му кaо купац остаје још само мађарски МОЛ. Они нису у неком нарочитом положају, али за нас је дугорочно највећи проблем Европска унија која преко хрватског чланства у ЕУ, врши притиске и тражи да се примењују санкције. Повезивање на северни крак и нафту из 'Дружбе' би нам значило, јер сви очекујемо да ће у неком тренутку рат да престане и утолико ће бити боље за нас да имамо алтернативни правац за допремање сирове нафте. Онда ће и преговарачка снага у преговорима са транзитним земљама бити боља, јер можете да обезбедите ниже транзитне таксе. Можете да комбинујете више добављача из више земаља произвођача и то је свакако комфорнији положај", сматра Велимир Гавриловић.
Он је указао да, с обзиром на друге инвестиције протеклих година, пројекат повезивања на "Дружбу" и изградња 115 километара нафтовода није велико улагање с обзиром на бенефите које би могао да нам донесе.
"Тим коридором би стизала руска нафта. Први план је био да изградња буде завршена до краја следеће године, али реалније је да то буде крај 2028. Верујем да ће и нова влада подржати овај пројекат. Наша Скупштина је у свету позната као најпаметнија и најобразованија, тако да верујем да тамо има људи који имају додирних тачака са енергетиком, на том академском нивоу и верујем да су свесни колико је значајно да имамо алтернативни коридор за доток сирове нафте", каже Гавриловић.
Влада Србије је иначе раније усвојила је Предлог закона о давању гаранције Републике Србије Банци Поштанска штедионица за кредит од 14,53 милијарде динара који ће користити компанија "Транснафта" за изградњу нафтовода Србија-Мађарска. Нафтовод ће на територији Србије имати дужину од 113 километара, биће у целини постављен подземно, а пројектовани капацитет износи 5,5 милиона тона нафте годишње.
Директор за стратегију мађарске "МОЛ Групе" Ђерђ Бача је рекао да инцидент на ЈАНАФ-у јасно показује колико један непредвиђени технички проблем може да утиче на функционисање читавог система и чак доведе до обуставе рада рафинерије.
Он је рекао да се не доводи у питање стратешки значај Јадранског нафтовода и да он представља важан правац снабдевања, али да дугорочна енергетска сигурност Централне Европе не може да се заснива само на једном транспортном систему. Бача је истакао да је потребно имати више алтернативних праваца који се међусобно допуњују и омогућавају флексибилност у различитим кризним ситуацијама.
"У таквим околностима постојећи логистички капацитети у региону нису довољни да се изгубљена производња у потпуности надокнади увозом готових нафтних деривата. Посебно је важно размотрити шта би се догодило када би Јадрански нафтовод у потпуности заменио нафтовод 'Дружба'. У том случају, три велике рафинерије – у Братислави, Сазхаломбати и Панчеву – зависиле би од истог правца снабдевања. То би представљало значајан ризик за читав регион, јер би било који проблем на том транспортном правцу могао истовремено да угрози рад више рафинеријских постројења. Због тога сматрамо да је неопходно развијати више међусобно повезаних и комплементарних праваца снабдевања", изјавио је Ђерђ Бача.




