Свет

Да ли ће БРИКС+ да преживи повратак преговарања великих сила

Мултиполарност ће бити сведок успона и пада многих групација, великих и малих, док државе покушавају да максимизирају своју безбедност, опстанак и суверенитет, пише аналитичар Арјаман Ниџхаван за РТ интернешенел
Да ли ће БРИКС+ да преживи повратак преговарања великих силаGetty © China Pool / Pool

Европске и западноазијске кризе убрзавају глобално престројавање и махнито балансирање и истовремено повећавају изгледе за билатералну сарадњу између новонасталих мултилатералних савеза и групација. Међутим, нису сви ови напори имуни на непредвидљивост и непредвиђене изазове.

Америчко-израелски неуспех да покори Техеран и победе Хута савезника Ирана су звона нове ере. Примећујући променљиве околности, индијски премијер Нарендра Моди је на самиту БРИКС-а раније ове године изјавио да "светом који се брзо мења више не могу управљати застареле институције".

Са сусретом Доналда Трампа, Владимира Путина и Си Ђинпинга у Шенџену, све више се појављују гласови који сугеришу да ће у будућој борби великих сила мултилатерализам (а самим тим и БРИКС) бити отписан. То, пише за РТ интернешенел аналитичар Арјаман Ниџхаван, делује преурањено. И то из четири разлога:

Прво, Сједињене Државе су изгубиле глобално поверење и кредибилитет као позитивна сила која омогућава у глобалним пословима. Напредујући са систематским разбијањем својих дугогодишњих веза, Америка је престала да своје акције "увија у обланду" натеравши савезнике да траже алтернативе.

Друго, председник Доналд Трамп показује афинитет према дипломатији вођеној лидерством. Вашингтон је показао јасну предност директном разговору са Русијом уместо да се ослања на одлуке својих савезника. Исход оваквог приступа био је видљив у последњој рунди преговора о украјинској кризи. Европљани су искључени из трилатералних преговора у Абу Дабију, али су Трампови преговарачи успели да обезбеде место за Европу у следећој рунди разговора.

Кључно питање је наравно да ли ће Европљани коначно успети да нађу начин да говоре једном гласом о томе како да обезбеде мир у Украјини, и вероватно још важније, како да се изјасне у дискусијама о широј европској безбедносној архитектури коју воде Москва и Вашингтон.

Треће, Кина је закључана у такмичењу са Сједињеним Државама, али фокусирање на једну шаховску таблу не значи да ће напустити друге. Будући да се представља као лидер Глобалног југа, мало је вероватно да ће Пекинг напустити једину велику незападну платформу која му даје легитимитет у том правцу.

Предвиђања усредсређена на неизбежну кинеско-америчку биполарност занемарују чињеницу да мултилатерализам, барем краткорочно, пружа најефикасније опције за Пекинг да прошири и консолидује свој транснационални положај.

Четврто, мултиполарна ера је другачија од хладног рата 20. века; да би покренуле глобалне трендове, велике силе ће морати да ускладе своје приоритете са безброј средњих сила.

То значи да се о глобалним акцијама неће одлучивати само за Великим столом, већ и за више регионалних столова распоређених по континентима. Бити члан у што већем броју регионалних и глобалних разговора биће најсигурнији и најбржи начин да утичете на тамошње одлуке.

Другим речима, мултиполарност ће бити сведок успона и пада многих групација, великих и малих, док државе покушавају да максимизирају своју безбедност, опстанак и суверенитет. Међутим, БРИКС+ ће увек сијати као јасан модел незападног успеха у суочавању са западњачком глобалном апатијом, закључује аналитичар.

image
Live