Рецесија стиже на зиму: Економија Европе у хаосу

Инфлација у еврозони је оборила све рекорде након што је у октобру порасла на 10,7 одсто, а цене енергије и хране у Европској унији незаустављиво расту.

Прве процене показале су да су цене у 19 земаља у којима се користи евро порасле по годишњој стопи од 10,7 одсто у октобру, што је велики скок у односу на 9,9 процената у септембру.

Цене енергената су порасле за скоро 42 одсто у односу на претходну годину, док су трошкови хране, алкохола и дувана већи за више од 13 одсто, пише Си-Ен-Ен.

Наиме, цене у сектору услуга су у октобру расле брже него у септембру што је забрињавајуће јер су се власти надале да ће ублажавање притиска на ланац снабдевања помоћи у смањењу инфлације.

Инфлација у Немачкој, најмоћнијој европској економији, порасла је на 11,6 одсто. У Италији и Француској је забележен пораст општег нивоа цена од 12,8 и 7,1 процената.

Поређења ради, инфлација у САД је у септембру износила 8,2 одсто.

Упркос проблемима са инфлацијом, европска економија и даље расте, али готово неприметно. У периоду измеђи јула и септембра, и еврозона и Европска унија су забележиле раст бруто домаћег производа (БДП) од 0,2 одсто у поређењу са претходним кварталом. Већа потрошња након периода изолације и појачана кретања туриста у току лета помогли су да се неутралише утицај растућих трошкова живота.

Ипак, економисти очекују да ће рецесија стићи у току зиме јер цене енергије приморавају Европљане да штеде и подстичу предузећа да гомилају готовину. Цене природног гаса такође штете индустријској производњи, иако су нагло пале после врхунца који је забележен у августу.

Виши економиста ИНГ групе Берт Колијн оценио је да будућност европске економије остаје мрачна.

"Са порастом каматних стопа и неизвесним економским изгледима, такође слабе и очекивања по питању инвестција. Стога, и даље очекујемо да ће се привреда смањити у наредним кварталима", рекао је Колијн.

Подаци о економском стању у Европи представљају знак упозорења за САД, које тек треба да објаве своје октобарске податке. Иако је мање изложена последицама сукоба у Украјини, Америка се такође бори да ограничи раст цена, што је приморало Федералне резерве да наставе са убрзаним повећавањем каматних стопа.

Лагард: Мора се наставити подизање камата и по цену рецесије у еврозони

Председница Европске централне банке (ЕЦБ) Кристин Лагард изјавила је у интервјуу за летонски дневник "Делфи" да ЕЦБ мора да настави да подиже каматне стопе како би се изборила сa инфлацијом, чак и ако се вероватноћа рецесије у еврозони повећа.

"Наше опредељење је стабилност цена и то морамо да остваримо користећи све алате које имамо на располагању. Одлучни смо да учинимо оно што је неопходно да инфлацију вратимо на циљани ниво од два одсто", рекла је Лагард.

ЕЦБ је подигла каматне стопе за укупно 200 базних поена на претходне три седнице, а тржишта предвиђају низ даљих повећања која ће кључну каматну стопу од 1,5 одсто 2023. године довести близу нивоа од три посто.

"Наше одредиште је јасно, још нисмо тамо. Биће даљих повећања камате у будућности", појаснила је председница ЕЦБ, не прецизирајући на ком нивоу би подизање стопа могло да се заврши.