Економија

Где је Србија на винској мапи: За већи утицај у свету треба нам више и винограда и боца

Током 2022. године регистрована је производња од око 30 милиона литара вина, а у Привредној комори Србије кажу да постоји потенцијал за производњу 70 милиона литара годишње
Где је Србија на винској мапи: За већи утицај у свету треба нам више и винограда и боца© TANJUG/VLADIMIR ŠPORČIĆ

Све највеће винарије у региону, али и многи светски познати брендови представиће се наредних дана на сајму "Винска визија". У Београд су дошли и реномирани дистрибутери који ће домаћим винарима отворити пут ка новим тржиштима. 

Стручњаци кажу да наша земља има производе који по квалитету задовољавају укусе и најзахтевнијих винопија, али да су и даље недовољне количине овог пића проблем који ће Србија морати да превазиђе да би заузела значајнију позицију на винској мапи Европе и света.

У Србији је регистровано 450 произвођача вина која се стављају у промет, а према попису пољопривреде, производњом грожђа у Србији се бави приближно 80.000 пољопривредних газдинставa. 

Током 2022. године регистрована је производња од око 30 милиона литара вина, а у Привредној комори Србије кажу да постоји потенцијал за производњу 70 милиона литара годишње.

Српско вино у иностранству највише пију Руси

"Око 19.970 хектара земљишта у Србији је под виновом лозом, а површине имају тренд раста у последњих неколико година. У оквиру рејонизације виноградарских подручја три виноградарска региона обухватају укупно 22 рејона са 77 виногорја. Просечна старост водећих винограда је 10 до 20 година. Србија годишње произведе око 160.000 тона грожђа, а просечан принос грожђа је осам тона по хектару", кажу у Привредној комори Србије за РТ Балкан.

Поред домаћег, Срби највише пију македонско вино, док се српско вино у иностранству највише пије у Русији.

Доминантан је извоз на тржиште Руске Федерације, где је прошле године продато 6,1 милиона литара вина, што је 35,1 одсто укупне количине извезеног српског вина. Највеће количине прошле године, после Руса, од нас су купили потрошачи из Црне Горе и Босне и Херцеговине. Током прошле године је тржиште Европске уније имало удео од око 18 у укупном извозу овог пића. Лане је, као и претходне године, највећа количина вина увезена из Северне Македонијe.

Србија je током 2022.године извезла вина у вредности од 21 милион евра, док је увоз знатно већи и реализован је у вредности од 36,8 милиона евра.

Секретар Удружења винара Жупа Саша Пауновић каже да домаћи произвођачи не производе довољне количине ни за домаће потребе, тако да тешко да могу да испуне захтеве купаца у иностранству.

"Извоз из Жупе је занемарљив, а и Србија би могла да прода много више вина, да га има. Проблем су количине, јер ми укупно имамо 12.000 хектара винограда који су погодни за производњу квалитетног вина и јасно је да немамо довољно вина ни да задовољимо трећину својих потреба. То су спорадични случајеви извоза у Русију, Кину и нешто по Европи. Сви имају могућност да продају у иностранству, али немају довољну количину робе", каже Пауновић.

Он каже да је вино страних произвођача који у својим земљама имају субвенције, а не плаћају код нас царине конкурентније на нашем тржишту.

"Дистрибутери увозе јефтина вина из Чилеа, Португалије, Северне Македоније, Француске, Шпаније, Италије, која су лошег квалитета и тамо коштају 1,5 евра, а овде их продају и за 15 и 20 евра. Њих продају лепа паковања и порекло на етикети", каже Пауновић.

Он напомиње да у Србији квалитетно вино морате лепо да спакујете да бисте га продали, и додаје да су цене амбалаже драстично скочиле, због чега је домаће пиће све мање конкурентно.

"Боца, етикета и чеп коштају око 1,2 евра и то ако се купују на велико. За 0,75 литара вина је потребно нешто више од килограм грожђа, а ове сезоне је оно минимално задовољавајућег квалитета коштало 70 до 80 динара по килограму. И ако се додају порези, транспорт и маркетинг, без зараде винара, боца вина нас кошта три евра, а увозно може да се добије по цени од два до 2,5 евра и да пише да је произведено у иностранству, а огроман је проблем што је нама све страно боље него домаће", указује Саша Пауновић.

Подрум "Ћега" из Баноштора на Фрушкој Гори спада у групу малих произвођача са четири хектара винограда и око 30.000 литара вина годишње. Фокусирани су на продају ресторанима, а добар део продају још на кућном прагу - у подруму.

"Може да се живи од виноградарства, али мора да се ради 12 сати дневно и дуго се чека први род, три године је потребно. Што се тиче зараде, близу смо нуле. Не можеш се много ширити са малом зарадом, нема претерано могућности за повећање засада", каже Душан Ракић из подрума "Ћега".

Он наводи да су најтраженији розе и италијански ризлинг, а цена за литар је од 600 до 800 динара за флаширана вина, док је у ринфузи литар око 400 динара. 

Из Привредне коморе Србије за РТ Балкан кажу да држава за сектор виноградарства и винарства издваја значајна финансијска средства за подстицаје за виноградарство и производњу вина који се односи на подизање вишегодишњих производних засада винове лозе, инвестиције у прераду и маркетинг, производњу садног материјала и сертификацију и селекцију винове лозе.

Даје и субвенције за набавку нових машина и опреме, унапређење квалитета вина, функционисање удружења произвођача вина са ознаком географског порекла и осигурање засада и расадника, а значајна средства се обезбеђују и из ИПАРД програма.

Секретар Удружења винара Жупа Саша Пауновић каже да је берба била лоша, због непогода и суше, смрзавања и да ће ове године бити много мање вина него иначе. Трећина ће недостајати од онога што се иначе произведе, а потрошачи ће тек видети да ли ће то значити да ће домаћа вина због слабе понуде додатно поскупети или ће на тржиште стићи још већа количина пића богова из увоза.

image